LATINSKE IZREKE RIMSKI PRAVNI INSTITUTI I IZREKE SU TEMELJ SVIH SVETSKIH PRAVNIH SISTEMA JER NA DIREKTAN ILI INDIREKTAN NAČIN SVAKAKO ČINE NJIHOVU SUŠTINU. VELIKI BROJ POSLOVICA KOJE MNOGI NARODI SMATRAJU SVOJIM IZVORNIM U STVARI SU LATINSKE I PREUZETE OD RIMLJANA. BIS VIVIT QUI BENE VIVIT - DVA PUTA ŽIVI KO ŽIVI DOBRO VENI VIDI VICI (CEZAR) - DOĐOH VIDEH POBEDIH CORNIX CORNICI OCULOS NON EFFODIET - VRANA VRANI OČI NE KOPA AMOR ANTEQUAM AURUM - LJUBAV PRE NEGO ZLATO OVO SU SAMO NEKI OD RIMSKIH INSTITUTA I IZREKA I TO KAKO PRAVNIH TAKO I ONIH IZ SVAKODNEVNOG ŽIVOTA : 1. Dominus illuminatio mea! - The Lord is my light! Bog je moja svetlost - Bog me vodi. Smisao je u tome da se ovom izjavom prihvata častan život i da se sledi “svetlost” tj. postulati propisani Biblijom (Božje reči). Ovo je sentenca iz perioda nakon što je Rim priznao Hrišćanstvo za državnu religiju. Oni koji su progonili hrišćane (Rimljani) su počeli upravljati hrišćanima. Poglavar crkve postaje Rimski prvo-sveštenik Pontifex maximus, odnosno Papa, što je i danas njegova titula, kao vrhovni sveštenik i zamenik Svetog Petra na Svetoj stolici u Rimu. Ovu sentencu od 1400 godine koristi i Univerzitet Oksford (University of Oxford, United Kingdom) kao svoju parolu koja se nalazi i u njegovom grbu zajedno sa drugim simbolima. 2. Debitor rei certae, rei interitu liberatur - Dužnik individualno određene stvari oslobađa se obaveze njenom propašću. Stvar koja je jedinstvena npr. unikatna slika, skulptura koja je ručni rad, kada bude uništena više se ne može tražiti da bude vraćena. Ovim se ne ulazi u druga prava poverioca npr. naknada štete, duševni bolovi itd.
3. Genera non perunt – Stvari određene po rodu ne propadaju. Stvar koja pripada nekom rodu npr. šećer, šljunak, drva, ugalj, ulje, benzin, u slučaju da propadne tj. bude uništena, mora se vratiti. Tako ako neko pozajmi 100 kg šećera i taj šećer mu neko ukrade ili mu se prospe, mora vlasniku vratiti 100 kg šećera i ne može se braniti činjenicom da je taj šećer “propao”.
4. In alternativis electio est debitoris (Sec. Papinianus – D. 46, 3, 95, 1) – Kod alternativnih obligacija, pravo izbora pripada dužniku. Ako se ugovori da će se dug vratiti npr. u novcu ili u gradjevinskom materijalu, isključivo pravo izbora ima dužnik i on bira hoće li dati novac ili materijal isl.
5. Una res est in obligatione, duae sunt in solutione – Jedna stvar se duguje, a sa dve se obaveza može ispuniti (facultas alternativa). Slično kao prethodni institut.
6. Plures res sunt in obligatione, sed una res est in solutione – Više se stvari duguje, a jednom se obaveza može izvršiti.
7. Impossibilium nulla obligatio est (Celsus) – Ništava je obaveza na nemoguće. Ne može se očekivati ispunjenje obaveze koja je nemoguća. Preuzimanje ovakvih obaveza je ništavo i ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo čak i ako je obaveza preuzeta u inače dozvoljenoj formi. Tako ako se neko obaveže da će npr. isušiti sva mora na planeti, u inače formalno valjanom ugovoru, taj posao je ništav jer je opštepoznato da nije moguće da se ispuni ovakva obaveza.
8. Falsa demonstratio non nocet (Gaius – D. 35, 1, 17, pr.) – Netačan opis ne škodi. Ako se napravi greška u nekim detaljima a inače je jasno na šta se mislilo, taj netačan opis ne utiče na valjanost posla. Ako neko npr. kupuje konja pa ga budući kupac vidi a u ugovoru se navede ja je konj crne boje ugovor će važiti i ako je konj u stvari crno - braon boje isl.
9. Qui tacet consentire non videtur – Ko ćuti ne saglašava se. Ukoliko neko ne daje odgovor to se ne može tumačiti kao davanje pristanka ili odobravanje. Ovaj institut je kasnije drugačije tumačen kao “Ćutanje je znak odobravanja” a to je nepravilno. Ako neko nešto želi, prihvata, podržava treba to nedvosmisleno da izjavi a ne da se njegovo ćutanje smatra kao saglasnost. Svi demokratski pravni sistemi su se vratili izvornom tj. Rimskom tumačenju.
10. Invitatio offerendi – Poziv da se ponuda učini. Preteča današnje profakture u kupoprodaji. Zainteresovano lice izgovaranjem ove rečenice upućuje zvaničnu zainteresovanost za zaključenje posla i očekuje od druge strane konkretnu ponudu i cenu.
11. Error (ignorantia) iuris nocet, facti non nocet (Paulus – D. 22, 6, 9, pr.) – Zabluda o pravu (neznanje prava) škodi, a zabluda o činjenicama ne škodi.
12. Fraus omnia corrumpit – Prevara sve kvari. Onaj ko prevari drugog gubi sve dobrobiti iz tog posla. Onaj ko prevari nema osnova za bilo kakvu korist od druge strane i čak joj duguje i štetu.
13. Forma dat esse rei – Forma daje suštinu stvari.
14. Alteri stipulari nemo potest (Ulpianus – D. 45, 1, 38, 17) – Niko ne može izjavom svoje volje obavezivati drugog. Postulat da svako lice ima svoju ličnu volju dovodi do ovog pravila da niko drugog ne može obavezivati svojom voljom. Paradoks je da je Rimska imperija bila robovlasnička tako da je bilo dosta “lica” i naroda koji nisu bili subjekti prava - robovi su bili tretirani kao pokretna stvar u milosti života i smrti od svog vlasnika tako da ovo pravilo za njih nije važilo.
15. In dubio pro debitore – U sumnji, ugovor treba tumačiti u korist dužnika (dobročini ugovori).
16. In dubio contra stipulatorem – U sumnji, ugovor treba tumačiti na štetu onog ko ga je sastavio (ugovori po pristupu). Podrazumeva se da lice koje pristupa ugovoru treba da bude povlašćeno u tumačenju istog jer ono ga nije sastavljalo nego samo “pristupilo”. Ako je neka odredba sporna ona se ima tumačiti u korist tog lica kao slabije ugovorne strane. Ovi ugovori upravo u naše vreme doživljavaju ekspanziju. Takve ugovore potpisujete sa mobilnim operaterima, kablovskim mrežama, EDB-om, vodovodom itd.
17. Contractus contrahentibus lex esto (Sec. Papinianus – D. 16,3,24) – Ugovor neka bude stranama zakon (Pacta sunt servanda).
18. Utile per inutile non vitiatur (Sec. Ulpianus) – Korisno se štetnim ne kvari i neće biti uzeto u obzir. Ukoliko neka odredba ugovora jeste ništava ona ne treba da upropasti i ono ostalo u ugovoru što je dobro pa se ona isključuje a ostatak ugovora ostaje na snazi.
19. Quod ab initio vitiosum est, non producit effectum (Sec. Lifinus – D. 50,17,210) – Što je ništavo od početka ne proizvodi posledice kao da nikada nije ni postojalo. Varijantu ove poslovice izrekao je poznati pravnik Valtazar Bogišić “Što se grbo rodi vrijeme ne ispravi.”.
20. Quod nullum est, nullum producit effectum – Što je ništavo, ne proizvodi nikakve posledice.
21. Nemo plus iuris ad / in alium transfere potest quam ipse habet (Sec. Paulus – D. 50, 17, 120) – Niko na drugog ne može preneti više prava nego što sam ima.
22. Resolutio iure dantis, resolvitur ius accipientis – Prestankom prava prenosioca, prestaju i prava sticaoca.
23. Nemo auditur propriam turpitudinem allegans (Sec. C. J. 2, 4, 30) – Ne treba slušati onog ko se poziva na svoju sramotu.
24. Venire contra factum proprium – Protivrečno ponašanje (suprotno ranijem). 25. Malitiis non est indulgendum (Celsus) – Nevaljalstvo ne treba praštati.
26. Culpa in contrahendo – Odgovornost na temelju pregovora.
27. Solus consensus obligat – Sporazum sam po sebi obavezuje.
28. Exceptio non adimpleti contractus – Prigovor neispunjenog ugovora.
29. Actio redhibitoria – Tužba za raskid ugovora.
30. Actio quanti minoris – Tužba za smanjenje cene.
31. Rebus sic stantibus – Dok stvari tako stoje.
32. Neminem laedere – Zabranjeno je prouzrokovati štetu drugome.
33. Casus sentit domino (Sec. Gaius – D. 13, 6, 18, pr.) – Slučaj pogađa vlasnika („slučaj škodi onom koga zgodi“). Šteta koja se desi na predmetu pogađa vlasnika stvari a ne npr. zakupca isl.
34. Res crescit vel perit domino (Sec. Paulus – D. 50, 17, 10) – Stvar se uvećava ili propada vlasniku. Vlasnikove su i koristi i štete od stvari.
35. Culpa lata dolo aequiparatur (Sec. Ulpianus – D. 36, 4, 5, 15) – Gruba nepažnja se izjednačava sa namerom. Pošto je nameru teško razgraničiti sa grubom nepažnjom, pravično je ovo rešenje jer je svako dužan da se ponaša po odredjenom standardu i sa potrebnom obazrivošću i pažnjom.
36. Volenti non fit iniuria (Ulpianus – D. 47, 10, 1, 5) – Ne biva nepravda onome koji je želi (pristanak oštećenog). Ovaj institut je oduvek izazivao oprečne stavove. Posebno je aktuelan u kontekstu eutanazije (pomoći nekom licu da umre npr. usled teške i neizlečive bolesti i patnje). Večito je pitanje da li treba dozvoliti da “pristanak oštećenog” oslobadja odgovornosti izvršioca.
37. Damnum emergens – Stvarna šteta.
38. Lucrum cessans – Izmakla korist.
39. Dilligentia quam in suis – Pažnja koja se poklanja svojim stvarima.
40. Culpa in inspiciendo – Krivica zbog nedovoljnog nadzora.
41. Culpa in instruendo – Krivica zbog nedovoljnih instrukcija.
42. Culpa in eligendo – Krivica zbog pogrešnog izbora.
43. Compensatio lucri cum damno – Oduzimanje koristi od štete.
44. Casus mixtus – Mešovit slučaj.
45. Iure naturae aequm est neminem cum alterius detrimento et iniuria fieri locupletiorem (Pomponius D. 51, 17, 206) – Opšti je princip pravičnosti da se niko ne obogati čineći drugome štetu i nepravdu.
46. Condictio sine causa – Obogaćenje bez osnova (neosnovano obogaćenje).
47. Condictio indebiti – Tužba za povraćaj plaćenog što se nije dugovalo.
48. Condictio ob causam futuram – Tužba s obzirom na osnov koji se nije ostvario.
49. Condictio ob causam finitam – Tužba s obzirom na osnov koji je docnije otpao.
50. Negotiorum gestio – Nezvano vršenje tuđih poslova.
51. Negotiorum gestio utilis – Korisno nezvano vršenje tuđih poslova.
52. Negotiorum gestio necessaria – Nužno nezvano vršenje tuđih poslova.
53. Qui suo iure utitur, neminem laedit (Sec. Paulus – D. 50, 17, 155, 1) – Ko koristi svoje pravo, nikome ne nanosi štetu.
54. Qui facit per alium, facit per se – Ko radi preko drugog, isto je kao i da sam radi. Današnja formulacija je “U ime i za račun vlastodavca” ali suštinski to je taj institut.
55. Mora debitoris (solvendi) – Docnja dužnika.
56. Mora creditoris (accipiendi) – Docnja poverioca.
57. Dies interpellat pro homine – Rok opominje umesto čoveka. Ako je vreme ispunjenja obaveze određeno, poverilac nije dužan da opominje dužnika na rok već on sam treba o tome da vodi računa.
58. Alterius mora alteri non nocet (Marcianus – D. 22, 1, 32, 4) – Docnja jednog ne škodi drugome (kada se radi o deljivoj obligaciji).
59. Datio in solutum – Zamena ispunjenja.
60. Datio solvendi causa – Davanje radi ispunjenja.
61. Pactum de non petendo – Obećanje poverioca da neće tužiti dužnika.
62. Pactum de cedendo – Ugovor o ustupanju potraživanja (Cesija).
63. Praetium affectiones – Afekciona vrednost stvari. Osim stvarne tzv. tržišne vrednosti stvari ona može imati i afekcionu npr. dukat poklonjen od pokojne babe koji je u porodici jako dugo itd. On realno vredi neku tržišnu svotu novca ali za potomka te porodice vredi mnogo više isl.
64. Praetium commune – Opšta (tržišna) vrednost stvari.
65. Praetium singulare – Individualna vrednost stvari. 66. Testis unus, testis nullus - svedok jedan, svedok nijedan. Dokazivanje nije dovoljno uverljivo ukoliko postoji samo jedan očevidac dok dva ili više svedoka povećavaju verovatnoću da su njihove izjave u stvari istina. Isto tako, kod zaključenja ugovora bolje je imati dva svedoka nego samo jednog. 67. Alea iacta est (Cezar) - Kocka je bačena. Čuvenu rečenicu izrekao je Cezar neposredno pre odluke da pređe reku Rubikon i osvoji vlast u Rimu. Označava situaciju kada posle određenog postupka više nema povratka tj. sudbonosnu odluku ili pobedu ili potpunu propast i smrt. 68. Vulpes pilum mutat, non mores - Lisica dlaku menja ali čud ne.
69. Reluctante natura irritus labor - Uzaludan je napor ako se priroda opire.
70. Morbum et pauperitatem celare, imprudenter est - Nerazumno je kriti bolest i siromaštvo. Ideja je da ovo dvoje nije ostvarivo sakriti.
71. Mens sana in corpore sano - Treba nastojati da u zdravom telu i duh bude zdrav.
72. Avaritia est radix omnium malorum - Lakomost je koren svakog zla.
73. E cantu cognoscitur avis - Ptica se poznaje po pevanju. Ne mora da se vidi “ptica” da bi se znalo koja je u pitanju tj. ne mora da se vidi nešto ali se može zaključiti šta sledi po drugim stvarima isl.
74. Ex minimus seminibus nascuntur ingentia - Iz najsitnijeg semena niču krupne stvari. 75. Ave Imperator, morituri te salutant! - Pozdrav Imperatore, umirući (oni koji će umreti) ti salutiraju (odaju poštu). Fraza koju su gladijatori izgovarali neposredno pred početak svoje često poslednje borbe u životu. Ovo upravo govori koliko je Cezar - Imperator - Car postao dominantna institucija. Za gladijatora je bila “čast” da doživi da ove reči izgovori u areni kojoj prisustvuje Imperator. Dešavalo se da Cezar robu - gladijatoru pokloni slobodu simbolično dajući mu drveni mač itd. 76. Ad notam. - Na znanje. Do znanja. 77. Adiatur et altera pars. - Neka se sasluša i druga (protivnička) strana. Osnov pravičnosti u svakom postupku je da se saslušaju svi koji imaju neki interes pa i strana koja se protivi nečemu ili nekome. 78. Aequam memento rebus in arduis servare mentem. - U nevolji se seti sačuvati ravnodušnost / smirenost. 79. Alter ego. - Drugo ja / drugo lice iste osobe. 80. Amor omnia vincit. - Ljubav pobeđuje sve. 81. Antemurale Christianitatis. - Predvorje hrišćanstva. 82. Audaces fortuna iuvat. - Hrabre prati sreća. Čuvena izreka koja je podizala borbeni moral vojnicima isl. 83. Bis dat, qui cito dat. - Dvostruko daje ko brzo daje. Brza pomoć, dvostruka pomoć. 84. Bis vincit, qui se vincit in victoria. - Dvaput pobeđuje ko sebe pobeđuje u pobedi. Pravi pobednik neće previše likovati i imaće mere u svemu. 85. Bona fides. - Dobra vera. U najboljoj nameri. U poštenoj nameri. 86. Casus belli. - Povod ratu. Uzrok sukobu. 87. Ceterum censeo Carthaginem delendam esse. - Uostalom, smatram da Kartaginu treba razoriti. Zarobljenom Rimskom činovniku Hanibal daruje život ako ovaj obeća da će u Senatu govoriti u korist Kartagine a ovaj obećava da će se vratiti ukoliko ne uspe da ubedi svoje Rimljane da ne unište Kartaginu. Rimljanin prihvata i zaklinje se u čast i život da će ispuniti zavet. Odlazi u Rim i u Senatu na kraju govora, inače potpuno protiv Kartagine, kaže gore citirano. Potom se vraća kod Kartaginjana kako bi sačuvao čast i govori im evo vam moj život, njega sam založio i njega mi možete uzeti ali čast ne. Naravoučenije - nekada je reč kao i čast značila mnogo više nego danas! 88. Clara pacta, boni amici. - Čisti računi, duga ljubav / prijateljstvo. 89. Cornix cornici oculos non effodiet. - Vrana vrani ne kopa oči. Lopov pozanje lopova. Isti se prepoznaju i razumeju. 90. Corpus delicti. - Dokaz / telo delikta. 91. Cum recte vivas, ne cures verba malorum. - Budući da pravo živiš, ne brini se za riječi zlih / zle jezike. 92. Cum tacent, clamant. - Kad šute, viču. Kontekst ove poslovice je kad narod ćuti pod velikim porezima i tiranijom tada je najopasniji - najviše viče. 93. Curriculum vitae. - Životni tok. Životopis. CV - biografija. 94. De gustibus (et coloribus) non est disputandum. - O ukusima (i bojama) se ne valja prepirati. Ukusi su različiti i treba ih poštovati. 95. Dignum laude virum Musa vetat mori. - Muza neda umrijeti mužu vrijednu hvale. Žena koja je poštovana negovaće svog muža predano i postojano. 96. Dimidium facti qui coepit habet: sapere aude, incipe! - Polovicu dela ima onaj ko ga je počeo: budi pametan, počni! Rimski duh je bio naprad i samo napred ne sedi uzaludno - počni! 97. Divide et impera! - Zavadi pa vladaj! Princip koji su osvajači obilato koristili, obzirom da je u svakoj pokorenoj zemlji bilo više frakcija, pa su to koristili kako bi održavali svoju vlast. 98. Do ut des. - Dam daš. Dam da bi ti meni dao. Današnja verzija je “Čini dobro i dobrom se nadaj” ili “Što poseješ to ćeš žnjeti”. Očigledno je da su Rimljani jednostavnije i otresitije umeli reći istu stvar. 99. Donec eris sospes, multos numerabis amicos, Tempora si fuerint nobila, solus eris. - Dok budeš sretan, imat ćeš mnogo prijatelja - ako nastanu zla vremena, bit ćeš sam. 100. Dum vivis sperare decet. - Dok živiš, dolikuje ti da se nadaš. 101. Duobus ligantibus tertius gaudet. - Dok se dvojica svađaju, treći se veseli. 102. Errando discimus. - Na greškama se uči. 103. Fama est. - Glas je. Priča se. 104. Fieri potest ut amici inimici fiant. - Moguće je da prijatelji postanu neprijatelji. 105. Finis coronat opus. - Konac delo krasi. Kraj je važan. 106. Historia (est) testis temporum, lux veritatis, vita memoriae, magistra vitae, nuntia vetustatis. - Istorija je svedok vremena, svetlo istine, život pamćenja, učiteljica života, glasnica starine. 107. Historia est magistra vitae. - Istorija je učiteljica života. Najčešća kvalifikacija istorije. 108. Hominem experiri multa paupertas iubet. - Siromaštvo sili čoveka da mnogo podnese. Nevolja svačemu čoveka nauči. 109. Honores mutant mores. - Časti menjaju običaje. 110. In dubio pro reo - U sumnji treba odlučiti u korist optuženog. 111. Iniuriam qui facturus est, iam fecit. - Ko planira učiniti nepravdu već ju je učinio. Greh je i pomisliti zlo a ne samo činiti ga. 112. Inter arma silent Musae et leges. - U ratnoj buci ćute Muze i zakoni. Ratni vihor ne poštuje pravila. 113. Ipso facto. - Samo po sebi. Podrazumeva se. 114. Labor omnia vincit. - Rad pobeđuje sve. Nacisti su modifikovali ovu poslovicu u “Rad oslobađa”. Interesantno da su oni i pretendovali da su potomci Rimljana i naslednici imperije Rima. Veliki deo simbola su i preuzeli od njih posebno orlove i krstove. 115. Lapsus calami. - Greška u pisanju. 116. Lapsus linguae. - Greška u govoru / jezika. 117. Lege artis. - Po pravilima struke. 118. Lupus in fabula. - Vuk u priči. Mi o vuku a vuk na vratima. 119. Mala fide. - Loša vera. 120. Manu propria. - Vlastitom rukom. Svojeručno. 121. Margaritas ante porcos. - (Ne bacaj) bisere pred svinje. 122. Mea culpa, mea maxima culpa. - Moj greh, moj najveći greh. 123. Memoria minuitur nisi eam exerceas. - Pamćenje slabi ako ga ne vežbaš. 124. Nulla dies sine linea. - Nijedan dan bez linije. Ne dangubi svaki dan uradi po malo. 125. Nulla lingua tam dificillis est quin disci possit. - Nijedan jezik nije tako težak da se ne bi mogao naučiti. 126. Panem et circenses. - Hleba i igara (misli se na igre gladijatora u arenama i druge priredbe). Ovo je bilo uvreženo pravilo za održavanje mira gradjana Rima. Dok su imali “hleba i igara” nisu se pitali oko drugih stvari i vladari su mogli da sprovode svoje zamisli. 127. Pars pro toto. - Deo za celinu. 128. Periculum in mora. - Pogubno je odugovlačenje. 129. Qualis rex, talis grex. - Kakav pastir, takvo stado. 130. Quis? Quid? Ubi? Quibus auxiliis? Cur? Quomodo? Quando?- Zlatna pitanja od kojih treba poći u rasvetljavanju zločina : Ko? Šta? Gde? Čime? Zašto? Kako? Kada? Ovakav pristup je zadržan i do danas jer odgovaranjem na ova pitanja dolazi se do rasvetljavanja zločina. 131. Quot capita, tot sententiae.- Koliko glava, toliko mišljenja. Koliko ljudi, toliko ćudi. 132. Quot linguas calles, tot homines vales. - Koliko jezika znaš, toliko ljudi vrediš. 133. Regnum regno non praescribit leges. - Kraljevstvo kraljevstvu ne propisuje zakone. 134. Repetitio est mater studiorum. - Ponavljanje je majka znanja. 135. Saepe fit ut aliorum vitia facilius videamus quam propria. - Često se događa da tuđe mane lakše vidimo nego svoje. 136. Si cupias pacem, linguam compesce loquacem. - Ako želiš mir, obuzdaj brbljavi jezik. Pametniji popušta pred brbljivcem. 137. Si fueris Romae, Romano vivito more, Si fueris alibi, vivito sicut ibi. - Budeš li u Rimu, živi na rimski način, budeš li drugde, živi kako se živi tamo. Osnovno pravilo opstanka je prilagođavanje sredini u kojoj se nalaziš. 138. Summa cum laude. - S najvećom pohvalom. 139. Summum ius, summa iniuria. - Najveće pravo (zna biti) najveća nepravda. Može biti zapisano kao “pravo” ono što je u očima ljudi i objektivno najveća nepravda. Vlast donosi “pravo” čak i kada je to nepravo! 140. Tarde (sero) venientibus ossa. - Onima koji kasne, dolaze kosti (sve se pojede) ali poruka je znatno dublja od dolaska za trpezu. 141. Ut ameris, ama! - Da bi bio ljubljen, ljubi! Voli da bi bio voljen. Ne očekuj ono što sam ne nudiš. 142. Ut desint vires, tamen est laudanda voluntas. - Pa makar nedostaje snaga, ipak treba pohvaliti volju. 143. Varietas delectat. - Raznolikost veseli. 144. Videant consules, ne quid detrimenti res publica capiat! - Neka se konzuli pobrinu da država ne pretrpi kakvu štetu. 145. Vim vi repellere licet. - Dopušteno je silu odbiti silom. Ako si napadnut (bez osnova i bez zakona) imaš pravo da se braniš. Preteča instituta nužna odbrana. 146. Viribus unitis. - Združenim (zajedničkim) snagama. 147. Vis vitalis. - Životna snaga. 148. Vox populi, vox Dei. - Glas naroda, glas Boga. Osnovni postulat demokratskog razmišljanja koji većini daje legitimitet. 149. Per aspera ad astra! - Kroz trnje do zvezda. Trnovit je put do uspeha ali ga ipak treba proći. 150. Obligatio est iuris vinculum (Just. Inst. 1, 3, 13, pr.) – Obligacija je pravna veza.
