Advokatska kancelarija Beograd SIMIC Zeljko Beograd Srbija Law office Simic and lawyer Simic Zeljko with his best selected Lawyer Attorney Solicitor team are specialized in all lawyer attorney work area in Republic of  Serbia. Lawyers Solicitors Attorneys for Company Corporate and Commercial Law in  Republic of Serbia, Criminal Law in Republic of Serbia and Criminal Defense lawyers in Republic of Serbia, Lawyers Solicitors Attorneys for Defense of juveniles in criminal proceedings in Republic of Serbia,  Representation of minors who are victimized by criminal acts in Republic of Serbia, Law on Registration of the Companies in Republic of Serbia,  Law of contracts and lawyers service for all kind of Contracts Commercial Corporate Business Contracts in Republic of Serbia and negotiating in contract for client best interests, Law firm and Lawyers Solicitors Attorneys specialized for Real Estate contracts in  Republic of Serbia, Law office and Lawyers Solicitors Attorneys services for Real Estate agents and brokers, Lawyer Attorneys Solicitors for Right of Compensation damages in Serbia, Law of Hereditary rights and lawyer for hereditary proceedings in Serbia, Family Law attorney in Serbia, Lawyers Solicitors Attorneys for representation in family cases in Republic of Serbia (Marriage maters, Divorce or Marriage annulment in Serbia, Lawyer for Establishing Paternity or Maternity in Serbia, Legal nutrition and Alimony attorney in Serbia etc.), Law on Foreign Investments in Republic of Serbia, Lawyers Solicitors Attorneys for legal Due diligence in  Serbia in all area, Attorneys to find best way to do quality Due diligence list for any Business Commercial Corporate Law maters in Serbia, Lawyers Solicitors Attorneys for Consulting contracts in Serbia, Lawyers Solicitors Attorneys for management contracts in Serbia, Labor Law attorney in Serbia, Privatizations Law attorney in Republic of Serbia, Property Tax Law in Republic of Serbia, Insurance Law in Republic of Serbia, Law on Bankruptcy in Republic of Serbia, Customs Law attorney in Republic of Serbia, Law on Games of  Chance in Republic of Serbia, Antimonopoly Law in Republic of Serbia,  Law on Environmental Protection in Republic of Serbia, Law on Safety at Work in Republic of Serbia, Law on Telecommunications in Republic of  Serbia, Law on Planning and Constructions in Republic of Serbia, Law on  Social Security in Republic of Serbia, Law on Protection of Personal Information in Republic of Serbia and services in all Lawyers Solicitors Attorneys work area. We are trying to provide best Lawyers Solicitors Attorneys and law office / law firm service in Belgrade and Serbia for all our clients, firms and individuals. Best regards. 
ADVOKATSKA KANCELARIJA SIMIĆ ŽELJKO BEOGRAD SRBIJA
REPUBLIKA SRBIJA, 11000 BEOGRAD VRAČAR, UL. KNEGINJE ZORKE 94
LAW OFFICE SIMIC ZELJKO BELGRADE SERBIA
REPUBLIC OF SERBIA,  11000 BELGRADE VRACAR, STR. KNEGINJE ZORKE 94
++381 63 304305      ++381 11 2455714
ADVSIMIC@YAHOO.COM
.:.    ::    .:.
LAW OFFICE BELGRADE SERBIA  SIMIC ADVOKATSKA KANCELARIJA BEOGRAD SRBIJA
Advokat Simic Zeljko .: Tri tacke
 
 

UPOZORENJE GRAĐANIMA

Poštovani građani, apelujemo da za sve vrste pravne pomoći angažujete advokate koji su školovani i osposobljeni da pravnu pomoć kvalitetno i stručno pružaju. Osim toga, advokati su osigurani od profesionalne odgovornosti i za eventualnu štetu svom klijentu imaju osiguranje i odgovaraju i svom svojom imovinom. Za razliku od advokata, razne agencije, DOO forme i pojedinci koji se bave nadripisarstvom (krivično delo) nemaju stručna znanja, nemaju osiguranje i imaju povećan rizik da će Vas oštetiti svojim nestručnim radom ili prevarnim ponašanjem.

Autentične podatke o advokatima koji su zvanično i pouzdano upisani u Imenik odredjene Advokatske komore možete naći na sajtovima AK i izabrati advokata. Time će Vam pravnu pomoć pružati školovani i registrovani profesionalac, umesto navedenih nadripisara i lica sumnjivog znanja, obrazovanja i kvaliteta.RBIA

 

Advokati u svakoj matičnoj državi pa time i advokati koji rade u Republici Srbiji znaju najbolji način za rešavanje problema kao što su prijem u državljanstvo Srbije, otpust iz državljanstva Srbije ili boravak stranaca u Srbiji itd. Advokati koji se bave ovakvom materijom se učestalo nazivaju imigracioni advokati i najbolji način da se reše problemi sa kojima se građani susreću u materiji imigracionih pitanja je svakako angažovanje advokata za imigracionono pravo i imigraciju u zemlji u kojoj se želi migrirati ili boraviti, raditi, studirati ili na neki drugi način i po nekom drugom zakonitom osnovu ostvariti odredjenu pravnu vezu sa tom državom. Advokati za migraciju u zemlje Evropske unije EU, naročito za migraciju i odlazak u Nemačku, Francusku, Italiju, Švajcarsku ili u Ameriku tj. SAD, Kanadu ili Australiju su medju gradjanima najtraženiji jer su ovo zemlje atraktivne za gradjane pre svega zbog svoje ekonomske situacije i vere migranata da će u tim zemljama ostvariti svoje radne, finansijske i druge potrebe. Gradjani naročito treba da budu oprezni kada kontaktiraju advokate za imigraciju i useljenje u navedenim zemljama jer je internet preplavljen sa lažnim sajtovima i agencijama koji se bave prevarama u ovoj oblasti i osim novca često uzimaju od žrtava tj. gradjana i lične dokumente i pasoše ili kopije pasoša overene ili obične za potrebe navodnog viziranja i pripreme dokumentacije itd. U ovakvim stvarima treba biti jako oprezan zbog moguće kradje identiteta i raznih zloupotreba. Advokat Željko Simić smatra da je najbolje angažovati advokatske kancelarije za imigraciju advokati u tim kancelarijama u zemlji ili inostranstvu su sigurno bolja opcija i stručna lica koja gradjanima mogu pomoci u odnosu na sumnjive sajtove i pojedince koji se bave pružanjem pravne pomoći u ovim stvarima na razne upitne načine.

Advokat za otpust iz državljanstva Srbije je takodje vrlo učestalo potreban našim gradjanima koji su stekli pravo da postanu državljani neke od zamalja koje ne dozvoljavaju dvojno državljanstvo i koje insistiraju da se prekine pravna veza sa bilo kojom drugom državom da bi se dobilo državljanstvo jedino te države. Najbolji advokati za otpust iz državljanstva Srbije bi bili oni koji bi bili u stanju da za kratko vreme ili za kraći rok od uobičajenog obave svu proceduru i dovedu svoje klijente do cilja tj. do otpusta iz državljanstva ili odbijenice za otpust iz državljanstva. Medjutim, procedura je strogo definisana i postoje dva osnovna načina na koja se advokat za otpust iz državljanstva može angažovati. Jedan je da Vas advokat u Srbiji zastupa u postupku podnošenja zahteva za otpust iz državljanstva i pribavljanje sve potrebne dokumentacije i dokaza i drugi je da advokat pokuša preko urgencije u Vašem predmetu da rešavanje po predmetu ubrza zbog posebno opravdanih razloga kao što su npr. lečenje člana porodice, školovanje i povoljniji status državljanina, zaposlenje koje je uslovljeno dobijanjem državljanstva tj. državljanskim statusom itd. Ovakve urgencije nisu nešto na šta postupajući organi u Srbiji moraju reagovati, ali nekada to može imati efekta i podstaći nadležne da koliko to zakon dozvoljava ubrzaju proceduru. U ovoj oblasti se periodično dešavaju oscilacije u brzini rešavanja po zahtevima za otpust iz državljanstva. Obično se brže dolazi do otpuste iz državljanstva Srbije kada se zahtev podnese preko advokata u Srbiji, ali dešavalo se da se brže rešavaju i zahtevi koji su predati preko diplomatskih i konzularnih predstavništava Republike Srbije u zemljama u kojima naši gradjani borave i td. Pretpostavljamo da je to posledica priliva predmeta i ako je on veći u zemlji, onda se desi ubrzanje kod zahteva iz inostranstva i obrnuto. Na rešavanje nadležnih organa po urednom zahtevu za otpust iz državljanstva se obično čeka od 6 do 12 meseci, ali i tu praksa oscilira i nema mogućnosti da se potrebno vreme tačno predvidi. I u ovoj oblasti se pojavljuju razni sajtovi i lica koja nisu advokati koja nude usluge iz ove oblasti i sve što smo ranije naveli za prevarna ponašanja kod prijema u državljanstvo Srbije i imigracije važi i za ovu oblast tj. za otpust iz državljanstva Srbije. Naročito postoji interesovanje građana za najboljim putem za dobijanje domovnice i advokatima koji se bave dobijanjem Hrvatskog državljanstva tj. za podnošenje zahteva za prijem u državljanstvo Hrvatske i pribavljanje dokumentacije iz Hrvatske za potrebe podnošenja zahteva za prijem u Hrvatsko državljanstvo i dobijanje domovnice, pa se i tu od januara 2020 godine, kada je donet novi zakon, pojavilo mnogo raznih agencija i nadripisara koji učestalo varaju građane i daju nerealna i nestručna obećanja. Na žalost, veliki broj ovih građana ima osnova za dobijanje Hrvatskog državljanstva, ali ako zahtev podnose preko nestručnih lica često prave greške koje ne vode rezultatu. Zato je vrlo važno angažovati advokate koji su stručni i osposobljeni za pružanje pravne pomoći građanima i podaci advokata se nalaze na internetu na sajtovima svih Advokatskih komora.

Ukoliko Vam je potrebna neka dodatna informacija možete nas kontaktirati, a Spisak i Imenik svih advokata u Beogradu možete razgledati i izabrati svog advokata klikom na link sajta Advokatske komore Beograda koji sadrži podatke o svim advokatima u Beogradu :  https://akb.org.rs/imenik/

 

 

IZVODI IZ ZAKONSKIH PROPISA U OVOJ OBLASTI

Prijem u državljanstvo Republike Srbije regulisan je Zakonom o državljanstvu Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 135/2004 i 90/2007). Pored Zakonskih uslova za sticanje državljanstva koji se odnose na poreklo, rođenje na teritoriji Republike Srbije ili po međunarodnom ugovoru, državljanstvo je moguće steći i prijemom na osnovu pravosnažnog rešenja, koje Ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove donosi nakon sprovedenog postupka kada su ispunjeni određeni zakonski uslovi. Stranac kome je shodno propisima o kretanju i boravku stranaca odobreno stalno nastanjenje u Republici Srbiji može biti, na svoj zahtev, primljen u državljanstvo Republike Srbije, ako ispunjava sledeće uslove: 1. da je navršio 18 godina života i da mu nije oduzeta poslovna sposobnost, 2. da ima otpust iz stranog državljanstva ili da podnese dokaz da će otpust dobiti ako bude primljen u državljanstvo Republike Srbije, osim u slučajajevima ako strana država ne dozvoljava otpust iz državljanstva ili za otpust postavlja uslove koje stranac ne može ispuniti, a stranac podnese izjavu da se odriče ranijeg državljanstva ili ako odricanje ili gubitak ranijeg državljanstva nije moguće ili se ne može razumno očekivati, 3.  da je do podnošenja zahteva najmanje tri godine neprekidno imao prijavljeno prebivalište na teritoriji Republike Srbije, 4. da podnese pismenu izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom državom.

Zakon dalje reguliše i poznaje i druge načine za sticanje državljanstva prijemom, a koji se odnose na rodjenje, pripadnost srpskom narodu, iseljeništvo, brak ili državni interes. Tako je predvidjeno da : 1. Lice koje je rođeno na teritoriji Republike Srbije može biti primljeno u državljanstvo Republike Srbije ako je do podnošenja zahteva za prijem najmanje dve godine neprekidno boravilo na teritoriji Republike Srbije i ako podnese pismenu izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom državom. 2. Stranac koji je najmanje tri godine u bračnoj zajednici sa državljaninom Republike Srbije i kome je odobreno stalno nastanjenje u Republici Srbiji može biti primljen u državljanstvo Republike Srbije ako podnese pismenu izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom državom. 3. Iseljenik, odnosno lice lice koje se iselilo iz Republike Srbije sa namerom da stalno živi u inostranstvu i njegov potomak mogu biti primljeni u državljanstvo Republike Srbije ako su navršili 18 godina života i nije im oduzeta poslovna sposobnost i ako podnesu pismenu izjavu da Republiku Srbiju smatraju svojom državom. Bračni drug iseljenika koje je steklo državljanstvo Republike Srbije može biti primljen u državljanstvo Republike Srbije ako podnese pismenu izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom državom. 4. U državljanstvo Republike Srbije može biti primljen i stranac čiji bi prijem u državljanstvo Republike Srbije predstavljao interes za Republiku Srbiju.

Ako su oba roditelja prijemom stekla državljanstvo Republike Srbije, državljanstvo Republike Srbije stiče i njihovo dete mlađe od 18 godina života. Na zahtev roditelja koji je prijemom stekao državljanstvo Republike Srbije, državljanstvo Republike Srbije prijemom stiče i njegovo dete mlađe od 18 godina života, ako se drugi roditelj sa tim saglasi. Pripadnik srpskog naroda koji nema prebivalište na teritoriji Republike Srbije ima pravo da bude primljen u državljanstvo Republike Srbije bez otpusta iz stranog državljanstva, ako je navršio 18 godina života i nije mu oduzeta poslovna sposobnost i ako podnese pismenu izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom državom. Takođe pod istim uslovima u državljanstvo Republike Srbije može biti primljeno i lice rođeno u drugoj republici ranije SFRJ koje je imalo državljanstvo te republike ili je državljanin druge države nastale na teritoriji ranije SFRJ, koje kao izbeglo, prognano ili raseljeno lice boravi na teritoriji Republike Srbije ili je izbeglo u inostranstvo.

Procedura za sticanje državljanstva Republike Srbije prijemom, podrazumeva da se podnosii zahtev nadležnoj policijskoj upravi uz koji se prilaže i određena dokumentacija kao dokaz osnovanosti zahteva, a koja se razlikuje u zavisnosti od osnova za prijem, kao što je npr. overena kopija odobrenja za stalno nastanjenje u Republici Srbiji, izvod iz matične knjige rođenih, izvod iz matične knjige venčanih, pisana izjava da Republiku Srbiju smatra svojom državom, fotokopija lične karte za strance, dokazi o uplaćenoj taksi itd.

 

Otpust iz državljanstva Republike Srbije regulisan je Zakonom o državljanstvu (“Sl. glasnik RS”, br. 135/2004 i 90/2007). Državljaninu Republike Srbije, državljanstvo Republike Srbije može prestati otpustom u skladu sa Zakonom. Postupak za prestanak državljanstva pokreće se zahtevom koji se podnosi nadležnoj policijskoj upravi, lično ili preko punomoćnika. Za lice lišeno poslovne sposobnosti zahtev podnosi staralac, a za dete do navršene 18. godine života zahtev podnosi roditelj, s tim što je za dete starije od 14. godina potrebna i njegova saglasnost.

Zahtev za otpust može da podnese državljanin Republike Srbije ako ispunjava sledeće uslove : 1. da je navršio 18 godina života, 2. da nema smetnji u pogledu vojne obaveze, 3. da je izmirio poreze i druge zakonske obaveze u Republici Srbiji, 4. da je regulisao imovinskopravne obaveze iz bračnog odnosa i odnosa roditelja i dece prema licima koja žive u Republici Srbiji, 5. da se protiv njega u Republici Srbiji ne vodi krivični postupak za krivična dela za koja se goni po službenoj dužnosti, a ako je u Republici Srbiji osuđen na kaznu zatvora da je tu kaznu izdržao, 6. da ima strano državljanstvo ili dokaz da će biti primljen u strano državljanstvo.

Za državljane Republike Srbije, koji su izvršili zakonsku obavezu uvođenja u vojnu evidenciju ili koji su izvršili vojnu obavezu, ne postoji smetnja za otpust iz državljantsva Republike Srbije. Prilikom podnošenja zahteva za otpust preko nadležne policijske uprave, uz uredno popunjen zahtev za otpust, potrebno je priložiti i sledeću dokumentaciju: 1. uverenje o državljanstvu Republike Srbije ili izvod iz matične knjige rođenih, 2. dokaz o stranom državljanstvu ili garanciji da će biti primljen u strano državljanstvo (i za dete ukoliko je obuhvaćeno zahtevom roditelja), 3. dokaz da nema smetnji u pogledu vojne obaveze, 4. overenu pisanu saglasnost drugog roditelja, ukoliko se istim zahtevom traži otpust iz državljanstva i za decu do navršene 18 godine godine života, 5. pisanu saglasnost deteta starijeg od 14 godina, koju potpisuje pred ovlašćenim licem nadležnog organa u Republici Srbiji, 6. pravosnažna sudska odluka o razvodu (ako su roditelji razvedeni), 7. mišljenje nadležnog organa starateljstva u Republici Srbiji, ako drugi roditelj ne da saglasnost za otpust deteta iz državljanstva, ili je nepoznatog prebivališta, ili je lišen poslovne sposobnosti ili roditeljskog prava, 8. rešenje o potpunom usvojenju deteta u slučajevima kada se traži otpust iz državljanstva Republike Srbije za usvojenika do navršene 18. godine života, 9. uverenje da se protiv podnosioca ne vodi krivični postupak u Republici Srbiji, 10. uverenje da je izmirio poreze i doprinose, 11. uverenje Centra za socijalni rad da je podnosilac izmirio imovinsko pravne obaveze iz odnosa roditelja i dece, 12. uverenje iz policijske uprave o činjenicama iz kaznene evidencije, 13. uverenje da je podnosilac izmirio obaveze po osnovu penzijskog, invalidskog i zdravstvenog osiguranja, 14. fotokopija lične karte ili pasoša i 15. dokaz o uplaćenoj taksi za rešavanje po zahtevu.

Novim Zakonom o strancima Srbije iz 2018 godine se uređuju svi potrebni uslovi za ulazak, kretanje, boravak i vraćanje stranaca, kao i nadležnost i poslovi organa državne uprave Republike Srbije, u vezi sa ulaskom, kretanjem, boravkom stranaca na teritoriji Republike Srbije i njihovim vraćanjem iz Republike Srbije. Novi zakon o strancima Srbije donet je 2018 godine i ne primenjuje se na strance koji: 1. su podneli zahtev za dobijanje azila ili kojima je u Republici Srbiji odobren azil ili privremena zaštita, ako zakonom nije drugačije određeno; 2. po međunarodnom pravu uživaju privilegije i imunitete u delu koji je tim privilegijama i imunitetima isključen; 3. su stekli izbeglički status u smislu Zakona o izbeglicama. Na lica bez državljanstva primenjuju se odredbe Konvencije o pravnom položaju lica bez državljanstva, ako je to za njih povoljnije. Ovde predstavljamo neke od članova novog Zakona o strancima.

Korišćenje putne isprave. Član 5. (1) Stranac koji ima višestruko državljanstvo smatra se državljaninom države koja mu je izdala putnu ispravu sa kojom je ušao u Republiku Srbiju. (2) Za vreme boravka i prilikom izlaska iz Republike Srbije stranac je dužan da koristi putnu ispravu države sa kojom je ušao u Republiku Srbiju.

Ulazak i boravak stranaca. Član 6. Stranac može da ulazi i boravi u Republici Srbiji, pod uslovima iz ovog zakona, sa važećom putnom ispravom u koju je uneta viza ili odobrenje boravka, ukoliko zakonom ili međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno.

Poštovanje zakona. Član 7. (1) Stranac je obavezan da sarađuje sa državnim organima koji su prema ovom zakonu nadležni za poslove stranaca i da dostavi svu neophodnu dokumentaciju, dokaze i podatke neophodne za vođenje postupka u skladu sa ovim zakonom, a koje nadležni organ ne može da prikupi samostalno. (2) Nadležni organ, po službenoj dužnosti ili po zahtevu stranke određuje evidencijski broj strancu. (3) Struktura evidencijskog broja stranca se određuje shodno odredbama Zakona o jedinstvenom matičnom broju građana, na način da se stalno nastanjenom strancu i strancu kome je odobren azil u Republici Srbiji određuje broj registra 06, a ostalim kategorijama stranaca broj registra 66. (4) U cilju sporovođenja postupaka propisanih ovim zakonom prikupljanje biometrijskih podataka stranaca (fotografija, otisci pristiju i dlanova i potpis) vrši se u skladu sa propisom o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova.

Obaveza državnih organa, fizičkih i pravnih lica. Član 8. (1) Državni organi, pravna lica, preduzetnici odnosno fizička lica su dužni da bez odlaganja obaveste nadležni organ o strancu koji nezakonito boravi ili za koga postoje uslovi za prestanak prava na privremeni boravak ili stalno nastanjenje u Republici Srbiji. (2) Sud koji je doneo pravnosnažnu presudu kojom se stranac oglašava krivim zbog učinjenog krivičnog dela za koje se stranac goni po službenoj dužnosti, ili odgovornim za prekršaj, dužan je da o navedenom bez odlaganja obavesti nadležni organ. (3) Zavod za izvršenje krivičnih sankcija je dužan da pre puštanja stranca na slobodu o tome obavesti nadležni organ.

Zaštita bezbednosti Republike Srbije i njenih građana u postupku odlučivanja o pravima i obavezama stranca. Član 9. (1) U postupku odlučivanja o pravima i obavezama stranca u vezi sa ulaskom i boravkom na teritoriji Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova pribavlja mišljenje državnog organa nadležnog za zaštitu bezbednosti Republike Srbije u pogledu procene da li ulazak ili boravak stranca na teritoriji Republike Srbije predstavlja neprihvatljiv bezbednosni rizik. (2) U cilju prevencije kriminala i unapređenja zaštite javne bezbednosti, procenu bezbednosnog rizika ulaska ili boravka stranca na teritoriji Republike Srbije može dati i organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova nadležna za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma. (3) Neprihvatljiv bezbednosni rizik postoji ukoliko raspoloživi podaci i saznanja ukazuju da stranac zagovara, podstiče, pomaže, priprema ili preduzima aktivnosti kojima ugrožava ustavno uređenje i bezbednost Republike Srbije, dobra zaštićena međunarodnim pravom i nacionalnu, regionalnu i globalnu bezbednost od značaja za Republiku Srbiju i pravni poredak. (4) Organi iz st. (1) i (2) ovog člana, u postupku donošenja procene bezbednosnog rizika prikupljaju i proveravaju podatke o ličnosti i sa njima povezane podatke, u skladu sa propisom o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova. (5) U postupku iz stava (4) ovog člana može se obaviti razgovor sa licem o čijim se pravima i obavezama odlučuje, sa licima koja su sa njim u vezi i drugim licima, mogu se prikupljati podaci od pravnih lica, nadležnih državnih organa, vršiti uvid u registre, evidencije, zbirke i baze podataka koje se vode na osnovu zakona, kao i preduzimati druge radnje u skladu sa zakonom i propisima donetim na osnovu zakona. (6) Organi iz st. (1) i (2) ovog člana prilikom donošenja procene bezbednosnog rizika, na osnovu prikupljenih podataka, razmatraju da li ulazak i boravak stranca na teritoriji Republike Srbije ugrožava bezbednost Republike Srbije i njenih građana, u meri u kojoj to predstavlja neprihvatljiv bezbednosni rizik. (7) Podaci iz stava (5) ovog člana označavaju se stepenom tajnosti u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje tajnost podataka. (8) Ukoliko se u postupku odlučivanja o pravima i obavezama stranca proceni da ulazak i boravak stranca na teritoriji države predstavlja neprihvatljiv bezbednosni rizik, odluku kojom se uskraćuje ulazak ili boravak stranca na teritoriji Republike Srbije donosi nadležni organ osim ukoliko postoje razlozi iz člana 83. stav 3. ovog zakona. (9) U postupku odlučivanja po žalbi, drugostepeni organ ima uvid u činjenice i okolnosti na kojima je zasnovana negativna procena bezbednosnog rizika i dužan je da sa njima rukuje u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje tajnost podataka.

Procesna pravila u postupku odlučivanja o pravima i obavezama stranaca. Član 10. U postupku odlučivanja o pravima i obavezama stranaca propisanih ovim zakonom, primenjuju se odredbe zakona kojim je uređen opšti upravni postupak, ukoliko ovim zakonom nije drugačije određeno.

Granična kontrola. Član 11. Prilikom ulaska i izlaska iz Republike Srbije vrši se granična kontrola stranaca, u skladu sa zakonom.

Ulazak i izlazak na osnovu zajedničke putne isprave. Član 12. (1) Stranac koji je upisan u putnu ispravu drugog lica, može ulaziti i izlaziti iz Republike Srbije, samo sa licem u čiju je putnu ispravu upisan. (2) Stranci koji imaju zajedničku putnu ispravu mogu da uđu i izađu iz Republike Srbije zajedno. (3) Stranci koji su upisani u zajedničku putnu ispravu moraju da imaju i ispravu sa fotografijom, na osnovu koje može da se utvrdi njihov identitet. (4) Vođa grupe mora da ima sopstvenu putnu ispravu.

Nezakonit ulazak. Član 14. (1) Nezakonitim ulaskom u Republiku Srbiju smatra se ulazak:  1) van mesta određenog za prelazak državne granice; 2) izbegavanjem granične kontrole; 3) bez putne ili druge isprave koja služi za prelazak državne granice; 4) uz upotrebu tuđe, nevažeće, odnosno lažne putne ili druge isprave; 5) uz davanje neistinitih podataka graničnoj policiji; 6) za vreme trajanja zaštitne mere udaljenja ili mere bezbednosti proterivanja stranca, odnosno mere zabrane ulaska. (2) Zabranjeno je pomaganje ili pokušaj pomaganja stranom državljaninu da nezakonito uđe u Republiku Srbiju, tranzitira preko teritorije Republike Srbije ili da nezakonito boravi na teritoriji Republike Srbije. (3) Pomaganjem u smislu stava (2) ovog člana ne smatra se pomaganje radi spasavanja života, sprečavanja ozleđivanja, pružanja hitne medicinske pomoći, pružanja humanitarne pomoći, odnosno pomaganje iz humanitarnih razloga, bez namere sprečavanja ili odlaganja prinudnog udaljenja.

Odbijanje ulaska. Član 15. (1) Granična policija odbiće ulazak stranca u Republiku Srbiju ako: 1) stranac nema važeću putnu ispravu ili vizu, ukoliko je potrebna; 2) stranac nema dovoljno sredstava za izdržavanje za vreme boravka u Republici Srbiji, za povratak u državu porekla ili tranzit u drugu državu, ili mu na drugi način nije obezbeđeno izdržavanje za vreme boravka u Republici Srbiji; 3) je stranac u tranzitu, a ne ispunjava uslove za ulazak u drugu državu tranzita ili državu krajnje destinacije; 4) je strancu na snazi zaštitna mera udaljenja, mera bezbednosti proterivanja stranca, odnosno zabrana ulaska u Republiku Srbiju; 5) stranac nema potvrdu o vakcinisanju ili drugi dokaz da nije oboleo, a dolazi sa područja zahvaćenog epidemijom zaraznih bolesti; 6) stranac nema putno zdravstveno osiguranje za period za koji namerava da boravi u Republici Srbiji; 7) to zahtevaju razlozi zaštite bezbednosti Republike Srbije i njenih građana; 8) se utvrdi da u vezi sa ulaskom i boravkom stranaca na teritoriji Republike Srbije postoji negativna procena bezbednosnog rizika u smislu člana 9. ovog zakona; 9) to predstavlja obavezu Republike Srbije u vezi sa sprovođenjem međunarodnih mera ograničavanja; 10) se utvrdi da stranac koristi falsifikovana dokumenta; 11) je stranac već boravio u Republici Srbiji 90 dana tokom 180 dana, ukoliko međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno, osim ako se radi o strancu koji ima vizu za duži boravak (vizu D) ili odobreni privremeni boravak; 12) postoji opravdana sumnja da boravak neće koristiti u nameravanu svrhu; 13) postoji opravdana sumnja da neće napustiti Republiku Srbiju pre isteka roka važenja vize, odnosno ako postoji mogućnost nezakonite migracije po ulasku u Republiku Srbiju(2) Ulazak se odbija putem odluke o odbijanju ulaska izdate na propisanom obrascu u kome se navode razlozi odbijanja ulaska iz stava (1) ovog člana. Odbijanje ulaska upisuje se u putnu ispravu stranca.   (3) Izuzetno, strancu za koga se utvrdi da postoje neke od smetnji iz stava (1) ovog člana, može se odobriti ulazak u Republiku Srbiju ukoliko za to postoje humanitarni razlozi, interes Republike Srbije ili to nalažu međunarodne obaveze Republike Srbije.  (4) Ulazak se odobrava putem odluke o odobrenju ulaska izdate na propisanom obrascu u kojoj se navodi razlog ulaska, mesto i adresa smeštaja u Republici Srbiji, vreme u kome stranac može zakonito boraviti u Republici Srbiji i granični prelaz na kome stranac mora izaći iz Republike Srbije(5) Izgled obrasca o odbijanju ulaska u Republiku Srbiju, obrasca o odobrenju ulaska u Republiku Srbiju i način unosa podatka o odbijanju ulaska propisuje ministar nadležan za unutrašnje poslove. (6) Protiv odluke o odbijanju ulaska može se izjaviti žalba.   (7) Bliže uslove za odbijanje ulaska iz stava (1) tač. 2), 5), 7), 8) i 12) ovog člana propisuje Vlada.

Ulazak i boravak bez vize. Član 16. (1) Međunarodnim ugovorom ili odlukom Vlade može se odrediti da državljani određenih zemalja mogu da ulaze u Republiku Srbiju bez vize, ukoliko ne postoje smetnje iz člana 15. ovog zakona. (2) Vlada može da odluči da državljani određenih zemalja mogu da ulaze u Republiku Srbiju i sa važećom ličnom kartom, ukoliko ne postoje smetnje iz člana 15. stav (1) tačka. 2)–13) ovog zakona. (3) Stranac kome za ulazak u Republiku Srbiju nije potrebna viza ili putna isprava može u njoj da boravi do 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana, računajući od dana prvog ulaska, ukoliko međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno.

Vize - opšte odredbe. Član 18. (1) Viza je odobrenje za ulazak, boravak ili tranzit koje stranac pribavlja pre ulaska na teritoriju Republike Srbije. (2) Izdata viza nije garancija da će strancu biti odobren ulazak u Republiku Srbiju.

Vrste viza. Član 19. 1) aerodromska tranzitna viza (viza A); 2) viza za kraći boravak (viza C); 3) viza za duži boravak (viza D).

Aerodromska tranzitna viza (viza A). Član 20. (1) Strancu koji za vreme međupristajanja na aerodromu u Republici Srbiji ne napušta međunarodni tranzitni prostor aerodroma ili vazduhoplova nije potrebna viza. (2) Vlada Republike Srbije može odrediti da državljani određenih država, ako to zahtevaju razlozi bezbednosti Republike Srbije i njenih građana, moraju imati aerodromsku tranzitnu vizu. (3) Aerodromsku tranzitnu vizu ne pribavljaju stranci kojima za ulazak u Republiku Srbiju nije potrebna viza, stranci koji imaju važeću vizu za ulazak u Republiku Srbiju ili odobrenje boravka, članovi porodice državljanina Republike Srbije, nosioci diplomatskih i službenih pasoša, kao i članovi posade vazduhoplova, u skladu sa Konvencijom o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu („Službeni list FNRJ – Međunarodni ugovori i drugi sporazumi”, broj 3/54). (4) Aerodromska tranzitna viza se izdaje sa rokom važenja do 6 meseci i omogućava jedan ili više prelazaka kroz međunarodni tranzitni prostor aerodroma bez mogućnosti ulaska na teritoriju Republike Srbije.

Viza za kraći boravak (viza C). Član 21. (1) Viza za kraći boravak je odobrenje za ulazak u Republiku Srbiju, tranzit preko teritorije Republike Srbije ili boravak na teritoriji Republike Srbije do 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana, računajući od dana prvog ulaska. (2) Viza za kraći boravak izdaje se u sve svrhe putovanja osim za one za koje se izdaje viza za duži boravak ili odobrava privremeni boravak. (3) Viza za kraći boravak ne može biti osnov za podnošenje zahteva za privremeni boravak u Republici Srbiji, osim ako ovim zakonom nije drugačije predviđeno. (4) Viza za kraći boravak izdaje se za jedan, dva ili više ulazaka u Republiku Srbiju. (5) Rok važenja vize za kraći boravak ne može biti duži od pet godina.

Viza za duži boravak (viza D). Član 22. (1) Viza za duži boravak je odobrenje za ulazak i boravak na teritoriji Republike Srbije u trajanju od 90 do 180 dana. (2) Stranac kome je u skladu sa viznim režimom za ulazak u Republiku Srbiju potrebna viza i koji namerava da u Republici Srbiji podnese zahtev za odobrenje privremenog boravka pribavlja vizu za duži boravak.

Nadležnost za izdavanje vize. Član 23. (1) Vizu izdaje diplomatsko-konzularno predstavništvo, ukoliko ovim zakonom nije drugačije određeno. (2) Zahtev za vizu razmatra i o njemu odlučuje diplomatsko-konzularno predstavništvo na čijem konzularnom području podnosilac zahteva zakonito boravi. (3) Izuzetno, diplomatsko-konzularno predstavništvo razmatra i odlučuje o zahtevu koji je podneo stranac, koji se zakonito nalazi na njegovom konzularnom području, a nema boravak u toj državi, u slučaju kada priloži dokaze o hitnosti putovanja u Republiku Srbiju za koje mu je potrebna viza. (4) U državama u kojima Republika Srbija nema diplomatsko-konzularno predstavništvo, međunarodnim ugovorom se može odrediti uzajamno zastupanje u postupku izdavanja viza. (5) Izuzetno od stava (1) ovog člana, vizu za kraći boravak može, u skladu sa članom 34. ovog zakona, izdati granična policija.

Garantno pismo ili Pozivno pismo. Član 27. (1) Pravno ili fizičko lice koje poziva stranca u privatnu ili poslovnu posetu mora priložiti pozivno pismo. (2) Pozivar se pozivnim pismom obavezuje da će snositi troškove boravka i prinudnog udaljenja stranca sa teritorije Republike Srbije, kao i troškove eventualnog boravka i smeštaja stranca u prihvatilištu za strance, ukoliko se oni ne mogu naplatiti od stranca. (3) Ukoliko je pozivar stranog državljanina u Republiku Srbiju fizičko lice, pozivno pismo treba da sadrži izjavu iz stava (2) ovog člana, podatke o strancu (ime i prezime stranca, datum rođenja, državljanstvo stranca, podatke o putnoj ispravi), podatke o pozivaru (ime i prezime pozivara, datum rođenja, državljanstvo pozivara, telefonski broj pozivara, adresu na kojoj pozivar boravi, razlog pozivanja stranca u Republiku Srbiju), kao i druge podatke koji su od važnosti u postupku izdavanja vize. Pozivno pismo fizičkog lica mora biti overeno kod nadležnog organa za overu pismena. (4) Ukoliko je pozivar stranog državljanina u Republiku Srbiju pravno lice pozivno pismo treba da sadrži izjavu iz stava (2) ovog člana, podatke o strancu (ime i prezime stranca, datum rođenja državljanstvo stranca, podatke o putnoj ispravi), ime, sedište, matični broj i poreski identifikacioni broj, potpis i pečat odgovornog lica u pravnom licu koje poziva stranca u posetu, razlog pozivanja stranca u Republiku Srbiju, kao i druge podatke koji su od važnosti u postupku izdavanja vize.

Provera uslova i procena rizika. Član 29. (1) Diplomatsko-konzularno predstavništvo u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i državnim organom nadležnim za zaštitu bezbednosti Republike Srbije vrši proveru podataka podnosioca zahteva i pozivara uvidom u evidencije koje se vode u skladu sa zakonom, utvrđuje verodostojnost navoda u dokumentaciji priloženoj uz zahtev za izdavanje vize, kao i opravdanost svrhe putovanja. Podaci o ličnosti podnosioca zaheva za vizu i sa njim povezanih fizičkih i pravnih lica, se prikupljaju i obrađuju u skladu sa propisom o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova. (2) Pre izdavanja vize diplomatsko-konzularno predstavništvo je dužno da pribavi prethodnu saglasnost Ministarstva unutrašnjih poslova kada je to predviđeno aktom Vlade kojim se utvrđuje lista država za čije državljane je neophodno pribaviti prethodnu saglasnost za izdavanje vize. (3) Prethodnu saglasnost daje Ministarstvo unutrašnjih poslova, na osnovu rezultata procene nadležnog organa po mestu dolaska stranca, rezultata procene državnog organa nadležnog za zaštitu bezbednosti Republike Srbije i drugih operativnih saznanja kojima u konkretnom slučaju raspolaže. (4) Nadležni organ po mestu dolaska stranca obavlja razgovor sa pozivarom i utvrđuje okolnosti dolaska stranca u Republiku Srbiju, vrši provere kroz evidencije koje se vode u skladu sa zakonom i preduzima druge radnje u skladu sa zakonom i propisima donetim na osnovu zakona, radi utvrđivanja činjenica neophodnih za procenu osnovanosti zahteva za vizu. (5) Rok za dostavljanje saglasnosti iz stava (3) ovog člana je deset dana od dana dostavljanja zahteva za izdavanje vize na razmatranje. (6) Rok se može produžiti do 25 dana ukoliko za to postoje opravdani razlozi. (7) Prilikom provere navoda i priloženih dokaza uz zahtev za izdavanje vize, utvrđuje se da li postoji jedan ili više razloga za odbijanje izdavanja vize propisanih u članu 36. ovog zakona.  (8) U opravdanim slučajevima, diplomatsko-konzularno predstavništvo, odnosno nadležni organ može pozvati podnosioca zahteva ili pozivara radi dopune zahteva i pribavljanja dodatnih informacija i dokumentacije. (9) Ukoliko se zahtev za izdavanje vize ponovo razmatra, prethodno odbijanje zahteva za vizu ne može biti razlog za odbijanje novog zahteva za izdavanje vize.

Rokovi za odlučivanje o zahtevu za izdavanje vize. Član 30. (1) O zahtevu za izdavanje vize odlučuje se u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva. (2) Rok iz stava (1) ovog člana može se produžiti do 30 dana ako za to postoje opravdani razlozi.

Izdavanje vize. Član 31. (1) Rok važenja vize, period boravka i broj ulazaka u Republiku Srbiju određuje se u skladu sa činjenicama utvrđenim shodno članu 29. ovog zakona. (2) Aerodromska tranzitna viza, kao i viza za kraći boravak za jedan ili dva ulaska u Republiku Srbiju, izdaje se sa rokom važenja koji je 15 dana duži od odobrenog perioda boravka, osim kada to zahtevaju razlozi bezbednosti Republike Srbije i njenih građana.(3) U slučaju tranzita, viza za kraći boravak izdaje se sa periodom boravka koji odgovara vremenu potrebnom za tranzit. (4) Viza za kraći boravak za više ulazaka izdaje se sa rokom važenja dužim od 180 dana ukoliko je podnosilac zahteva dokazao potrebu ili opravdao nameru da redovno putuje u Republiku Srbiju zbog poslovnih ili privatnih razloga ili ako je utvrđeno da je zakonito koristio prethodno izdate vize.  (5) Viza za duži boravak se izdaje za više ulazaka i rokom važenja koji ne može biti kraći od 90 niti duži od 180 dana.

Izdavanje vize na graničnom prelazu. Član 34. (1) Izuzetno od člana 23. stav (1) ovog zakona i ukoliko ne postoje smetnje propisane članom 36. stav (1) ovog zakona, strancu koji nije imao priliku da vizu zatraži u diplomatsko-konzulrnom predstavništvu, može se na graničnom prelazu izdati viza za kraći boravak za jedan ulazak sa rokom važenja do 15 dana, kada je to u interesu Republike Srbije ili za to postoje humanitarni ili profesionalni razlozi. (2) U slučaju tranzita viza se izdaje sa rokom važenja potrebnim za tranzit. (3) Pre izdavanja vize iz stava (1) ovog člana pribavlja se procena državnog organa nadležnog za zaštitu bezbednosti Republike Srbije. (4) Zahtev za izdavanje vize stranac podnosi lično, na propisanom obrascu, na graničnom prelazu na kome se nalazi. Prilikom podnošenja zahteva za vizu stranac prilaže i dokaze o razlozima za ulazak u Republiku Srbiju iz stava (1) ovog člana. (5) Odluka o odbijanju zahteva za izdavanje vize na graničnom prelazu i razlozi na kojima se ona zasniva dostavlja se strancu na propisanom obrascu. (6) Protiv odluke o odbijanju zahteva za izdavanje vize na graničnom prelazu može se izjaviti žalba. (7) Izgled obrasca o odbijanju zahteva za izdavanje vize na graničnom prelazu propisuje ministar za unutrašnje poslove.

Produženje roka važenja vize. Član 35. (1) Rok važenja vize i period boravka naznačenog u vizi ne može se produžavati. (2) Izuzetno, rok važenja vize za kraći boravak ili period boravka naznačen u vizi može se produžiti na zahtev stranca ako to nalažu humanitarni ili profesionalni razlozi, odnosno u slučaju više sile. (3) Zahtev se podnosi lično nadležnom organu, pre isteka roka važenja vize ili perioda boravka i prilažu se dokazi o postojanju okolnosti i činjenica iz stava (2) ovog člana. Do donošenja odluke o zahtevu za produženje vize stranac zakonito boravi na teritoriji Republike Srbije. (4) Viza se produžava unošenjem vizne nalepnice u pasoš stranca, a ukupni period boravka stranca u Republici Srbiji po prethodno izdatoj viznoj nalepnici i period boravka po viznoj nalepnici koja se izdaje na osnovu ovog člana ne može biti duži od 90 dana. (5) Odluka o odbijanju zahteva za produženje roka važenja vize u kojoj se navode razlozi na kojima se ona zasniva se dostavlja na propisanom obrascu. (6) Protiv odluke o odbijanju produženja roka važenja vize može se izjaviti žalba. (7) Izgled obrasca o odbijanju zahteva za produženje roka važenja vize propisuje ministar nadležan za unutrašnje poslove.

Odbijanje zahteva za izdavanje vize. Član 36. (1) Diplomatsko-konzularno predstavništvo će odbiti zahtev za izdavanje vize ako: 1) stranac uz zahtev za izdavanje vize priloži putnu ispravu koja ne ispunjava uslove propisane u članu 24. stav (1) ovog zakona; 2) stranac ne ispunjava uslove za ulazak u drugu državu ili vraćanje u državu porekla ili državu uobičajenog boravka; 3) je na snazi zaštitna mera udaljenja ili mera bezbednosti proterivanja stranca, odnosno zabrana ulaska; 4) stranac nema potvrdu o vakcinisanju ili drugi dokaz da nije oboleo, a dolazi sa područja zahvaćenog epidemijom; 5) stranac nema putno zdravstveno osiguranje za period nameravanog boravka u Republici Srbiji;6) stranac predstavlja neprihvatljiv bezbednosni rizik za zaštitu bezbednosti Republike Srbije i njenih građana; 7) stranac podnese zahtev za izdavanje vize za kraći boravak u Republici Srbiji, a tokom poslednjih 180 dana je boravio 90 dana; 8) se utvrdi da u vezi sa ulaskom i boravkom stranaca na teritoriji Republike Srbije postoji negativna procena bezbednosnog rizika iz člana 9. ovog zakona; 9) postoji opravdana sumnja da boravak neće koristiti u nameravanu svrhu; 10) stranac priloži falsifikovanu putnu ispravu; 11) postoji opravdana sumnja u verodostojnost propratne dokumentacije koja je priložena uz zahtev za vizu ili u verodostojnost njegove izjave; 12) stranac ne priloži dokaz o dovoljnom iznosu sredstava za izdržavanje za vreme trajanja planiranog boravka i za povratak u državu porekla ili državu uobičajenog boravišta; 13) postoji opravdana sumnja da neće napustiti Republiku Srbiju pre isteka roka važenja vize, odnosno da postoji mogućnost nezakonite migracije po ulasku u Republiku Srbiju; 14) postoji opravdana sumnja da neće postupati u skladu sa pravnim poretkom Republike Srbije; 15) je očigledno da je brak zaključen ili vanbračna zajednica uspostavljena iz koristi u cilju dobijanja vize; 16) se lično ne odazove na poziv diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije; 17)  se utvrdi da ne ispunjava uslove potrebne za izdavanje vize za duži boravak. (2) Izuzetno od stava (1) ovog člana, viza se može izdati iz humanitarnih razloga, ako je to u interesu Republike Srbije ili ako to nalažu međunarodno prihvaćene obaveze. (3) Odluka o odbijanju zahteva za izdavanje vize u kojoj se navode razlozi na kojima se ona zasniva dostavlja se na propisanom obrascu. (4) Protiv odluke o odbijanju zahteva za izdavanje vize može se izjaviti žalba. (5) Izgled obrasca o odbijanju zahteva za vizu propisuje ministar nadležan za spoljne poslove.

Poništavanje i ukidanje vize. Član 37. (1) Viza se poništava kada se utvrdi da nisu bili ispunjeni uslovi za njeno izdavanje u vreme kada je izdata. (2) Viza se ukida kada se naknadno utvrdi da više ne postoje uslovi koji su postojali u vreme njenog izdavanja. (3) Viza se može ukinuti na zahtev stranca koji ima važeću vizu. (4) Vizu poništava ili ukida diplomatsko-konzularno predstavništvo, granična policija ili nadležni organ. (5) Odluka o ukidanju ili poništvanju vize u kojoj se navode razlozi na kojima se ona zasniva se dostavlja na propisanom obrascu. (6) Protiv odluke o poništavanju ili ukidanju vize može se izjaviti žalba, osim u slučaju kada je viza ukinuta na zahtev stranca kome je bila izdata viza. (7) Izgled obrasca o ukidanju ili poništavanju vize, kao i način poništavanja i ukidanja vize propisuje ministar nadležan za spoljne poslove.

Pravo na žalbu. Član 38. (1) Protiv odluke o odbijanju zahteva za vizu, zahteva za izdavanje vize na graničnom prelazu, poništenju ili ukidanju vize, produženju roka važenja vize i odbijanju ulaska u Republiku Srbiju stranac može izjaviti žalbu organu koji je doneo odluku u roku od osam dana od dana prijema odluke. Žalba se podnosi u pisanoj formi, na srpskom jeziku, uz plaćanje propisane administrativne takse. (2) O žalbi protiv odluke iz stava (1) ovog člana odlučuje ministarstvo nadležno za spoljne poslove za odluke koje je donelo diplomatsko-konzularno predstavništvo, a Ministarstvo unutrašnjih poslova za odluke koje su donele granična policija i nadležni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe. (3) Žalba na odluku iz stava (1) ovog člana ne odlaže izvršenje osim ukoliko postoji neki od razloga koji su propisani članom 83. ovog zakona. (4) Protiv rešenja donetog u drugostepenom postupku može se pokrenuti upravni spor.

Kratkotrajni boravak stranca. Član 39. (1) Strani državljanin može u Republici Srbiji boraviti na kratkotrajnom boravku, boravku po osnovu vize za duži boravak, privremenom boravku i stalnom nastanjenju. (2) Kratkotrajni boravak stranog državljanina u Republici Srbiji je boravak bez vize do 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana računajući od dana prvog ulaska, ukoliko međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno, kao i boravak po osnovu vize za kraći boravak. (3) Ukoliko tokom kratkotrajnog boravka stranca nastupi neki od razloga propisanih ovim zakonom za izricanje zabrane, nadležni organ može rešenjem strancu otkazati kratkotrajni boravak, izreći zabranu ulaska u Republiku Srbiju u određenom vremenskom periodu i odrediti rok za napuštanje Republike Srbije koji ne može biti duži od 30 dana. (4) Na izricanje zabrane shodno se primenjuje član 78. ovog zakona. (5) Protiv rešenja o otkazu kratkotrajnog boravka i zabrani ulaska stranac može izjaviti žalbu nadležnom organu u roku od 15 dana od dana prijema rešenja. Žalba se podnosi u pisanoj formi, na srpskom jeziku, uz plaćanje propisane takse. (6) O žalbi odlučuje Ministarstvo unutrašnjih poslova. (7) Žalba ne odlaže izvršenje rešenja. (8) Odredbe iz st. (3)–(7) ovog člana shodno se primenjuju i za otkaz boravka strancu koji u Republici Srbiji boravi po osnovu vize za duži boravak.

Privremeni boravak. Član 40. (1) Privremeni boravak je dozvola boravka stranog državljanina u Republici Srbiji i može da se odobri strancu koji namerava da boravi u Republici Srbiji duže od 90 dana po osnovu: 1) zapošljavanja;2) školovanja ili učenja srpskog jezika; 3) studiranja; 4) učestvovanja u programima međunarodne razmene učenika ili studenata; 5) stručne specijalizacije, obuke i prakse; 6) naučno istraživačkog rada ili druge naučno obrazovne aktivnosti; 7) spajanja porodice; 8) obavljanja verske službe; 9) lečenja ili nege; 10) vlasništva nad nepokretnosti; 11) humanitarnog boravka; 12) statusa pretpostavljene žrtve trgovine ljudima; 13) statusa žrtve trgovine ljudima; 14) drugih opravdanih razloga u skladu sa zakonom ili međunarodnim ugovorom(2) Izuzetno od stava (1) ovog člana privremeni boravak po osnovu zapošljavanja se može odobriti strancu koji namerava da u Republici Srbiji boravi kraće od 90 dana, a za taj rad mu je u skladu sa propisima koji uređuju zapošljavanje stranaca potrebna radna dozvola(3) Stranac kome je privremeni boravak odobren po nekom od osnova propisanih u stavu (1) ovog člana, dužan je da u Republici Srbiji boravi u skladu sa osnovom zbog koje mu je boravak i odobren.

Podnošenje zahteva za privremeni boravak i rokovi. Član 41. (1) Zahtev za odobrenje, odnosno produženje privremenog boravka stranac podnosi lično nadležnom organu na propisanom obrascu. (2) Stranac koji je zakonito ušao u Republiku Srbiju a za ulazak mu nije potrebna viza, kao i stranac koji je u Republiku Srbiju ušao sa vizom za duži boravak, podnosi zahtev za privremeni boravak u roku od 90 dana od dana poslednjeg ulaska, odnosno u roku važenja vize za duži boravak. (3) Izuzetno od stava (2) ovog člana, kada postoje humanitarni razlozi ili razlozi više sile ili je to u interesu Republike Srbije, stranac koji je zakonito ušao i zakonito boravi u Republici Srbiji sa vizom za kraći boravak može da podnese zahtev za odobrenje privremenog boravka, uz dostavljanje dokaza o postojanju navedenih razloga. (4) Osnov za podnošenje zahteva za privremeni boravak mora biti istovetan osnovu za izdavanje vize za duži boravak. (5) Zahtev za produženje privremenog boravka podnosi se najranije tri meseca, a najkasnije 30 dana pre isteka roka važenja privremenog boravka. (6) Stranac koji blagovremeno podnese zahtev za odobrenje privremenog boravka, odnosno za produženje privremenog boravka, može ostati u Republici Srbiji do okončanja prvostepenog postupka, odnosno do okončanja drugostepenog postupka u slučaju ulaganja žalbe na rešenje o odbijanju zahteva. (7) Ako je to u interesu Republike Srbije, ako se utvrdi da postoje humanitarni razlozi ili zbog postojanja više sile, nadležni organ može razmatrati zahtev za produženje privremenog boravka stranca koji je podnet nakon isteka važećeg privremenog boravka, ukoliko je vremenski period između isteka prethodnog privremenog boravka i podnošenja zahteva za produženje privremenog boravka kraći od tri meseca. (8) Ukoliko nadležni organ odobri produženje privremenog boravka iz stava (7) ovog člana, period između isteka prethodno odobrenog privremenog boravka i podnošenja zahteva za produženje privremenog boravka smatra se zakonitim i neprekidnim boravkom.

Nadležnost za odlučivanje. Član 42. (1) O zahtevu za odobrenje odnosno produženje privremenog boravka odlučuje nadležni organ u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva. (2) Prilikom rešavanja po podnetom zahtevu za odobrenje privremenog boravka, nadležni organ pored procene da li su ispunjeni opšti uslovi iz člana 43. ovog zakona, pribavlja i procenu državnog organa nadležnog za zaštitu bezbednosti Republike Srbije da li boravak stranca na teritoriji Republike Srbije predstavlja neprihvatljiv bezbednosni rizik. (3) Rok za dostavljanje procene je 25 dana od dana dostavljanja zahteva na razmatranje.

Opšti uslovi za izdavanje odobrenja za privremeni boravak. Član 43. (1) Uz zahtev za odobrenje, odnosno produženje privremenog boravka stranac prilaže: 1) važeći lični ili službeni pasoš; 2) dokaz o sredstavima za izdržavanje tokom planiranog boravka; 3) prijavu adrese stanovanja u Republici Srbiji; 4) dokaz o zdravstvenom osiguranju tokom planiranog boravka; 5) dokaze o opravdanosti zahteva za odobrenje privremenog boravka u skladu sa osnovama propisanim članom 40. ovog zakona, kao i druga dokumenta na zahtev nadležnog organa; 6) dokaz o uplati propisane administrativne takse. (2) Bliže uslove za odobrenje privremenog boravka, izgled zahteva za odobrenje privremenog boravka, kao i izgled i način unošenja nalepnice privremenog boravka u stranu putnu ispravu propisuje ministar nadležan za unutrašnje poslove.

Trajanje privremenog boravka. Član 44. (1) Privremeni boravak se može odobriti u trajanju do jedne godine i može da se produži na isti period važenja, u zavisnosti od osnova boravka i postojanja razloga zbog kojih se privremeni boravak odobrava. (2) Privremeni boravak se odobrava utiskivanjem nalepnice privremenog boravka u stranu putnu ispravu. (3) Putna isprava u kojoj je utisnuta nalepnica za privremeni boravak se preuzima lično. (4) Izuzetno, ukoliko za to postoje opravdani razlozi, putnu ispravu u koju je utisnuta nalepnica privremenog boravka može podići punomoćnik stranca. (5) Rok važenja putne isprave mora biti najmanje tri meseca duži od roka na koji se odobrava privremeni boravak. (6) Izuzetno, ukoliko za to postoje humanitarni razlozi, interes Republike Srbije ili viša sila, strancu koji nema važeću putnu ispravu, a ispunjava opšte uslove iz člana 43. ovog zakona, privremeni boravak se odobrava ili produžava rešenjem.

Odbijanje zahteva za privremeni boravak. Član 45. (1) Zahtev za privremeni boravak, odnosno zahtev za produženje privremenog boravka odbija se kada: 1) je rok važenja ličnog ili službenog pasoša kraći od roka propisanog u članu 44. stav (5) ovog zakona; 2) nije ispunjen jedan ili više opštih uslova propisanih članom 43. stav (1) ovog zakona; 3) je strancu na snazi zaštitna mera udaljenja, mera bezbednosti proterivanja ili mu je izrečena zabrana ulaska; 4) to zahtevaju razlozi zaštite bezbednosti Republike Srbije i njenih građana; 5) postoji opravdana sumnja da stranac neće koristiti privremeni boravak u nameravanu svrhu; 6) stranac priloži falsifikovanu putnu ispravu; 7) se utvrdi da su dokazi priloženi uz zahtev za privremeni boravak falsifikovani ili pribavljeni na nezakonit način; 8) postoje razlozi da se opravdano veruje da neće postupati u skladu sa pravnim poretkom Republike Srbije. (2) Ako se uvidom u putnu ispravu ili uvidom u evidencije koje se vode u skladu sa propisom o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova, utvrdi da je stranac tokom važenja prethodno odobrenog privremenog boravka u Republici Srbiji boravio manje od polovine vremena na koje mu je odobren privremeni boravak, nadležni organ može odbiti zahtev za produženje privremenog boravka, u slučaju kada stranac ne dostavi dokaz o opravdanosti odsustva iz Republike Srbije. (3) Protiv rešenja o odbijanju zahteva za odobrenje privremenog boravka, odnosno za produženje privremenog boravka stranac može, preko nadležnog organa, izjaviti žalbu u roku od 15 dana od dana prijema rešenja. (4) Žalba se podnosi u pisanoj formi, na srpskom jeziku, uz plaćanje propisane takse. (5) O žalbi na rešenje o odbijanju zahteva za odobrenje privremenog boravka, odnosno za produženje privremenog boravka odlučuje Ministarstvo unutrašnjih poslova. (6) Žalba odlaže izvršenje rešenja. (7) Protiv rešenja donetog u drugostepenom postupku može se pokrenuti upravni spor, a pokretanje upravnog spora ne odlaže izvršenje rešenja drugostepenog organa.

Privremeni boravak po osnovu zapošljavanja. Član 46. (1) Privremeni boravak po osnovu zapošljavanja, može da se odobri strancu koji ispunjava opšte uslove iz člana 43. ovog zakona i koji: 1) u skladu sa propisima kojima je uređeno zapošljavanje stranaca u Republici Srbiji kao prethodni uslov za dobijanje radne dozvole u Republici Srbiji treba da ima odobren privremeni boravak, ili 2) namerava da boravi u Republici Srbiji po osnovu zapošljavanja duže od 90 dana, a nije mu potrebna dozvola za rad u smislu propisa kojima je uređeno zapošljavanje stranaca u Republici Srbiji. (2) Stranac koji u Republici Srbiji boravi do 90 dana u periodu od 180 dana, a koji namerava da ostvari pravo na rad u vremenu kraćem od 90 dana i za taj rad mu je u skladu sa propisima koji uređuju zapošljavanje stranaca potrebna radna dozvola, dužan je da podnese zahtev za privremeni boravak u skladu sa odredbama ovog zakona. (3) Stranac kojem je izdata viza za duži boravak po osnovu rada u Republici Srbiji i za taj rad mu je u skladu sa propisima koji uređuju zapošljavanje stranaca potrebna radna dozvola, dužan je da nakon ulaska u Republiku Srbiju podnese zahtev za privremeni boravak.

Privremeni boravak po osnovu školovanja ili učenja jezika. Član 47. (1) Privremeni boravak po osnovu školovanja, odnosno sticanja obrazovanja u osnovnim ili srednjim školama, ili učenja srpskog jezika radi nastavka školovanja ili studiranja u Republici Srbiji, može da se odobri strancu koji ispunjava opšte uslove iz člana 43. ovog zakona i koji priloži dokaz o upisu u verifikovanu obrazovnu ustanovu Republike Srbije, odnosno dokaz o upisu u organizaciju registrovanu za ostalo obrazovanje ili učenje jezika. (2) Za odobravanje privremenog boravka maloletnog stranca radi školovanja u Republici Srbiji potrebna je saglasnost roditelja, staratelja, odnosno zakonskog zastupnika, kao i garancija da će odrasla osoba koja živi u Republici Srbiji biti odgovorna za stranca za vreme boravka u Republici Srbiji, naročito u pogledu obezbeđenja smeštaja maloletnom strancu, zdravstvene nege i sredstava za izdržavanje. (3) Ukoliko je odrasla osoba koja daje garanciju za maloletnika koji se školuje, strani državljanin, privremeni boravak maloletniku se odobrava na period na koji je odobren privremeni boravak davaocu garancije.

Privremeni boravak po osnovu studiranja. Član 48. (1) Privremeni boravak po osnovu studiranja u Republici Srbiji može da se odobri strancu koji ispunjava opšte uslove iz člana 43. ovog zakona i koji priloži dokaz da je upisao studije u akreditovanoj visokoškolskoj ustanovi radi sticanja visokog obrazovanja u Republici Srbiji. (2) Privremeni boravak iz stava (1) ovog člana se odobrava u trajanju od jedne godine i može se produžiti na isti period, izuzev u slučaju iz člana 44. stav (5) ovog zakona. (3) U slučaju da studije traju kraće od godinu dana, privremeni boravak se odobrava za period trajanja studija. (4) Produženje privremenog boravka stranca po osnovu studiranja može se, pored razloga propisanih u članu 45. ovog zakona, odbiti i ukoliko se utvrdi da stranac kontinuirano ne postiže zadovoljavajući napredak u studijama, a u skladu sa propisima kojima je regulisana oblast visokoškolskog obrazovanja.

Privremeni boravak po osnovu učešća u programima međunarodne razmene učenika i studenata. Član 49. (1) Privremeni boravak po osnovu učešća u programima međunarodne razmene učenika i studenata u Republici Srbiji može da se odobri strancu koji ispunjava opšte uslove iz člana 43. ovog zakona i koji priloži dokaz da učestvuje u programima međunarodne razmene učenika i studenata koje je odobrilo ministarstvo nadležno za prosvetu i nauku. (2) Za odobravanje privremenog boravka maloletnog stranca po osnovu učešća u programima međunarodne razmene učenika u Republici Srbiji potrebna je saglasnost roditelja, staratelja, odnosno zakonskog zastupnika, kao i garancija da će organizacija koja sprovodi program razmene učenika biti odgovorna za maloletnog stranca za vreme boravka u Republici Srbiji, u pogledu obezbeđivanja smeštaja stranca, zdravstvene nege i sredstava za izdržavanje.

Privremeni boravak po osnovu specijalizacije, stručne obuke ili prakse. Član 50. (1) Privremeni boravak po osnovu specijalizacije, stručne obuke ili prakse može da se odobri strancu koji ispunjava opšte uslove iz člana 43. ovog zakona i koji priloži potvrdu odgovarajućeg nadležnog organa, ustanove ili drugog pravnog lica u Republici Srbiji da mu je odobrena specijalizacija, stručna obuka ili praksa, kao i program kojim je utvrđeno vreme njihovog trajanja. (2) Na stranca kome je odobren privremeni boravak iz stava (1) ovog člana primenjuju se propisi kojima je uređeno zapošljavanje stranaca u Republici Srbiji, ukoliko ostvaruje prava po osnovu rada u Republici Srbiji.

Privremeni boravak po osnovu naučno-istraživačkog rada ili drugih naučno-obrazovnih aktivnosti. Član 51. (1) Privremeni boravak po osnovu naučno-istraživačkog rada ili drugih naučno-obrazovnih aktivnosti može da se odobri strancu koji ispunjava opšte uslove iz člana 43. ovog zakona i koji priloži ugovor zaključen sa naučno-istraživačkom organizacijom o obavljanju naučno- istraživačkog rada i sprovođenja istraživačkih aktivnosti. (2) Privremeni boravak iz stava (1) ovog člana odobrava se u trajanju od jedne godine i može se produžiti na isti period, izuzev u slučaju iz člana 44. stav (5) ovog zakona. (3) Ako naučno-istraživački rad ili druga naučno-obrazovna aktivnost traje kraće od godinu dana, privremeni boravak se odobrava za period trajanja istraživačkog rada ili druge naučno-obrazovne aktivnosti. (4) Na stranca kome je odobren privremeni boravak iz stava (1) ovog člana primenjuju se propisi kojima je uređeno zapošljavanje stranaca u Republici Srbiji.

Privremeni boravak po osnovu obavljanja verske službe. Član 52. Privremeni boravak po osnovu obavljanja verske službe može da se odobri strancu koji ispunjava opšte uslove iz člana 43. ovog zakona i koji priloži dokaze o angažovanosti u zakonski priznatoj crkvi ili verskoj zajednici za obavljanje crkvenih poslova ili verskih službi, u skladu sa propisima kojima se uređuje položaj verskih zajednica.

Privremeni boravak po osnovu lečenja ili nege. Član 53. Privremeni boravak po osnovu lečenja ili nege može da se odobri strancu koji ispunjava opšte uslove iz člana 43. ovog zakona i koji priloži dokaz da će zdravstvena ustanova ili ustanova socijalne zaštite pružiti adekvatne usluge potrebnog lečenja ili nege.

Privremeni boravak po osnovu vlasništva nad nepokretnošću. Član 54. (1) Privremeni boravak po osnovu prava svojine nad nepokretnošću može da se odobri strancu koji ispunjava opšte uslove iz člana 43. ovog zakona i koji priloži dokaze o vlasništvu nad tom nepokretnošću. (2) Nepokretnost u smislu ovog zakona su stambene zgrade i stanovi u Republici Srbiji nad kojima stranac može imati pravo svojine i u kojima stranac stanuje u Republici Srbiji.

Privremeni boravak po osnovu spajanja porodice. Član 55. (1) Ukoliko su ispunjeni opšti uslovi iz člana 43. ovog zakona, privremeni boravak po osnovu spajanja porodice može se odobriti strancu, članu uže porodice državljanina Republike Srbije, članu uže porodice stranca sa odobrenim privremenim boravkom ili stalnim nastanjenjem u Republici Srbiji, kao i članu uže porodice stranca kome je u Republici Srbiji odobren azil (2) Užom porodicom, u smislu ovog zakona, smatraju se: supružnici, vanbračni partneri, njihova deca rođena u braku ili van braka, usvojena deca ili pastorčad do navršenih 18 godina života koja nisu zaključila brak(3) Izuzetno, članom uže porodice može se smatrati: 1) srodnik po pravoj liniji državljanina Srbije ili stranca kome je odobren privremeni boravak ili stalno nastanjenje u Republici Srbiji ili srodnik po pravoj liniji njegovog supružnika ili vanbračnog partnera, koji zavisi od njih i nema adekvatnu porodičnu brigu u zemlji porekla ili 2) punoletno dete državljanina Srbije ili stranca kome je odobren privremeni boravak ili stalno nastanjenje u Republici Srbiji ili punoletno dete njegovog supružnika ili vanbračnog partnera koje nije zaključilo brak, koje ne može da podmiruje svoje potrebe zbog zdravstvenog stanja. (4) U slučaju poligamnog braka, spajanje porodice odobriće se samo jednom supružniku i njihovoj zajedničkoj deci do navršenih 18 godina života koja nisu zaključila brak.

Privremeni boravak za člana porodice stranca kome je odobren azil. Član 56. (1) Za odobrenje privremenog boravka strancu koji je član uže porodice stranca kome je u Republici Srbiji odobren azil nije potrebno da se ispune svi opšti uslovi predviđeni članom 43. ovog zakona kao i uslovi iz člana 41. stav (2) ovog zakona, uzimajući u obzir specifične i lične okolnosti stranca sa odobrenim azilom i članova njegove uže porodice. (2) Ukoliko je stranac kome je odobren azil u Republici Srbiji maloletnik, odobrenje privremenog boravka po osnovu spajanja porodice mogu ostvariti njegovi roditelji pod istim uslovima propisanim u stavu (1) ovog člana, a u cilju očuvanja jedinstva porodice. (3) U slučaju da član uže porodice stranca kome je odobren azil u Republici Srbiji ne poseduje putnu ispravu, privremeni boravak se odobrava rešenjem.

Rok važenja privremenog boravka po osnovu spajanja porodice. Član 57. (1) Privremeni boravak radi spajanja porodice iz čl. 55. i 56. ovog zakona se odobrava u trajanju od jedne godine i produžava se na isti period, izuzev u slučaju iz člana 44. stav (5) ovog zakona. (2) Strancu kome se privremeni boravak odobrava po osnovu spajanja porodice sa strancem kome je odobren privremeni boravak u Republici Srbiji, privremeni boravak se odobrava do isteka roka važenja odobrenja privremenog boravka stranca sa kojim se traži spajanje porodice.

Privremeni boravak maloletnog stranca rođenog na teritoriji Republike Srbije. Član 58(1) Roditelj, staratelj ili zakonski zastupnik deteta koje je rođeno na teritoriji Repubike Srbije, a kome su oba roditelja strani državljani, dužan je da u roku od tri meseca od rođenja deteta podnese zahtev za odobrenje privremenog boravka za dete. (2) Privremeni boravak se odobrava na period do kada je odobren privremeni boravak roditelja, staratelja ili zakonskog zastupnika deteta, odnosno na period od jedne godine ukoliko je jedan od roditelja, staratelja ili zakonskog zastupnika deteta stalno nastanjeni stranac.

Samostalni boravak. Član 59. (1) Strancu koji je član uže porodice državljanina Republike Srbije, strancu kome je odobren privremeni boravak, stalno nastanjenje ili azil u Republici Srbiji i koji je po osnovu spajanja porodice poslednje četiri godine neprekidno boravio u Republici Srbiji, a ispunjava opšte uslove iz člana 43. ovog zakona, može se na njegov zahtev, odobriti samostalni boravak(2) Strancu iz stava (1) ovog člana koji je u poslednje tri godine neprekidno boravio na privremenom boravku po osnovu spajanja porodice može se, na njegov zahtev, odobriti samostalni boravak u slučaju kada je preminuo državljanin Republike Srbije ili stranac sa kojim se ostvarivalo pravo na spajanje porodice. (3) Izuzetno, strancu iz stava (1) ovog člana, kome je odobren privremeni boravak radi spajanja porodice u vremenskom periodu koji je kraći od četiri godine, a žrtva je porodičnog nasilja ili u slučaju drugih posebno teških okolnosti može se, na njegov zahtev, odobriti samostalni boravak u slučaju kada nisu ispunjeni opšti uslovi predviđeni članom 43. ovog zakona. (4) Samostalni privremeni boravak se odobrava u trajanju od jedne godine i produžava se na isti period, izuzev u slučaju iz člana 44. stav (5) ovog zakona.

Stalno nastanjenje. Član 67. (1) Stalno nastanjenje je dozvola za dugotrajni boravak stranog državljanina u Republici Srbiji. (2) Stalno nastanjenje odobriće se strancu koji ispunjava uslove iz člana 70. ovog zakona i koji je do dana podnošenja zahteva za stalno nastanjenje u Republici Srbiji boravio neprekidno duže od pet godina na osnovu odobrenja za privremeni boravak. (3) Stranac koji u Republici Srbiji ima odobren privremeni boravak po osnovu studiranja ili školovanja ne može podneti zahtev za stalno nastanjenje u Republici Srbiji. (4) Stranac koji je u prethodnom periodu određeno vreme proveo na privremenom boravku po osnovu studiranja ili školovanja u Republici Srbiji, a kasnije promenio osnov boravka u Republici Srbiji može podneti zahtev za stalno nastanjenje. Samo polovina vremena koji je stranac proveo u Republici Srbiji po osnovu studiranja ili školovanja može se uračunati u vreme potrebno za odobrenje stalnog nastanjenja. (5) Neprekidnim boravkom, u smislu stava (2) ovog člana smatra se efektivni boravak stranca na teritoriji Republike Srbije, sa mogućnošću višekratnog odsustva iz Republike Srbije do deset meseci ili jednokratnog odsustva do šest meseci u periodu od pet godina. (6) U trenutku podnošenja zahteva za odobrenje stalnog nastanjenja stranac mora imati odobren privremeni boravak. (7) Vreme koje je stranac koji ima odobren privremeni boravak proveo na izdržavanju kazne zatvora ne uračunava se u vreme koje je potrebno za odobravanje stalnog nastanjenja. (8) Stranac kome je odobreno stalno nastanjenje izjednačen je u pravima i obavezama sa državljanima Republike Srbije, osim u pogledu onih prava i obaveza od kojih je, na osnovu Ustava i zakona, izuzet. (9) Bliže uslove za odobravanje stalnog nastanjenja, izgled zahteva za odobrenje stalnog nastanjenja kao i izgled i način unošenja nalepnice odobrenog stalnog nastanjenja u stranu putnu ispravu, propisuje ministar nadležan za unutrašnje poslove.

Stalno nastanjenje u posebnim slučajevima. Član 68. (1) Stalno nastanjenje će se odobriti i strancu koji ispunjava uslove iz člana 70. ovog zakona i: 1) koji je na teritoriji Republike Srbije u bračnoj ili vanbračnoj zajedinici sa državljaninom Republike Srbije ili strancem kome je odobreno stalno nastanjenje proveo neprekidno najmanje tri godine na odobrenom privremenom boravku po osnovu spajanja porodice; 2) maloletniku na privremenom boravku u Republici Srbiji, ako je jedan od roditelja državljanin Republike Srbije ili stranac kome je odobreno stalno nastanjenje; 3) koji je poreklom iz Republike Srbije; 4) drugom strancu koji ima odobren privremeni boravak, ako to nalažu razlozi humanosti ili to predstavlja interes za Republiku Srbiju. (2) Odredbe člana 67. st. 5–8 primenjuju se i u slučajevima stalnog nastanjenja u posebnim slučajevima.

Nadležnost za odlučivanje. Član 69. (1) Zahtev za stalno nastanjenje u Republici Srbiji stranac na propisanom obrascu lično podnosi nadležnom organu prema mestu gde mu je odobren privremeni boravak u Republici Srbiji. (2) O zahtevu za stalno nastanjenje stranca u Republici Srbiji odlučuje Ministarstvo unutrašnjih poslova u roku od 60 dana od dana podnošenja zahteva. (3) Prilikom rešavanja po podnetom zahtevu za odobrenje stalnog nastanjenja, pored procene da li su ispunjeni uslovi iz čl. 67, 68. i 70. ovog zakona, Ministarstvo unutrašnjih poslova pribavlja procenu državnog organa nadležnog za zaštitu bezbednosti Republike Srbije da li stalni boravak stranca na teritoriji Republike Srbije predstavlja neprihvatljiv bezbednosni rizik. (4) Rok za dostavu procene je 55 dana od dana dostavljanja zahteva na razmatranje.

Uslovi za odobrenje stalnog nastanjenja. Član 70. (1) Uz zahtev za odobrenje stalnog nastanjenja prilaže se: 1) važeći strani lični pasoš; 2) dokaz da poseduje sredstva za izdržavanje; 3) dokaz o zdravstvenom osiguranju; 4) prijava adrese stanovanja u Republici Srbiji; 5) dokaze o opravdanosti zahteva za odobrenje stalnog nastanjenja; 6) dokaz o uplati propisane administrativne takse. (2) Odobrenje za stalno nastanjenje unosi se u stranu putnu ispravu u obliku nalepnice. (3) Stranac lično preuzima putnu ispravu u kojoj je utisnuta nalepnica odobrenog stalnog nastanjenja. (4) Izuzetno, ukoliko za to postoje opravdani razlozi putnu ispravu u koju je utisnuta nalepnica stalnog nastanjenja može podići punomoćnik stranca.

Odbijanje zahteva za stalno nastanjenje. Član 71. (1) Zahtev za stalno nastanjenje će se odbiti strancu: 1) koji ne ispunjava uslove iz čl. 67, 68. i 70. ovog zakona; 2) koji je pravosnažno osuđen na kaznu zatvora u trajanju dužem od šest meseci za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti ili ako je za takvo krivično delo pokrenut postupak; 3) ako to zahtevaju razlozi zaštite bezbednosti Republike Srbije i njenih građana; 4) strancu je na snazi zabrana ulaska u Republiku Srbiju; 5) strancu je izrečena mera bezbednosti ili mera proterivanja stranca.(2) Prilikom donošenja odluke o podnetom zahtevu za stalno nastanjenje, u slučaju postojanja razloga iz stava (1) tač. 2) i 3) ovog člana, cene se posebne okolnosti svakog pojedinačnog slučaja, a naročito ozbiljnost učinjenog krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti, pretnja koju podnosilac zahteva predstavlja po bezbednost Republike Srbije i njenih građana u slučaju daljeg boravka na teritoriji države, uzimajući u obzir dužinu trajanja prethodnih privremenih boravaka i njegove lične, porodične, kulturne, ekonomske i druge veze sa Republikom Srbijom. (3) Odbijanje zahteva za stalno nastanjenje u Republici Srbiji ne dovodi u pitanje mogućnost da stranac dalje boravi u Republici Srbiji po osnovu odobrenog privremenog boravka, ukoliko ispunjava uslove predviđene odredbama ovog zakona kojima se reguliše privremeni boravak. (4) Protiv rešenja o odbijanju zahteva za stalno nastanjenje stranac može izjaviti žalbu organu koji je doneo rešenje u roku od 15 dana od dana prijema rešenja. (5) Žalba se podnosi u pisanoj formi, na srpskom jeziku, uz plaćanje propisane takse. (6) O žalbi na rešenje o odbijanju zahteva za stalno nastanjenje odlučuje Vlada. (7) Žalba odlaže izvršenje rešenja. (8) Protiv rešenja donetog u drugostepenom postupku može se pokrenuti upravni spor. Pokretanje upravnog spora ne odlaže izvršenje rešenja drugostepenog organa.

Prestanak prava na stalno nastanjenje. Član 72. (1) Strancu prestaje pravo na stalno nastanjenje u Republici Srbiji ako: 1) predstavlja stvarnu i ozbiljnu pretnju po javni poredak ili njegov dalji boravak na teritoriji države predstavlja neprihvatljiv rizik po bezbednost Republike Srbije i njenih građana; 2) mu je izrečena zaštitna mera udaljenja ili mera bezbednosti proterivanja stranca; 3) je dao lažne podatke o svom identitetu ili prikrio okolnosti koje su bile od značaja za odlučivanje o pravima u prethodnom postupku; 4) se utvrdi da se iselio iz Republike Srbije ili da je neprekidno boravio u inostranstvu duže od jedne godine; 5) se odrekao od prava na stalno nastanjenje(2) Stranac predstavlja stvarnu i ozbiljnu pretnju po javni poredak ukoliko je pravosnažno osuđen za krivično delo kaznom zatvora u trajanju dužem od jedne godine, ukoliko je u periodu od pet godina pravosnažno osuđivan na kaznu zatvora u ukupnom trajanju od tri godine ili ukoliko je pravosnažno osuđen na kaznu zatvora za krivično delo protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom. (3) Prilikom donošenja odluke o prestanku prava na stalno nastanjenje posebno će se ceniti okolnosti svakog pojedinačnog slučaja uzimajući u obzir pre svega dužinu trajanja prethodnog boravka stranca u Republici Srbiji, lične, porodične okolnosti stranca, kao i veze stranca sa Republikom Srbijom, u odnosu na pretnju koju predstavlja po javni poredak a posebno ozbiljnost učinjenog krivičnog dela. (4) Ukoliko se rešenje o prestanku prava na stalno nastanjenje donosi iz razloga iz stava (1) tač. 1), 2) i 3) ovog člana, Ministarstvo unutrašnjih poslova će odrediti rok u kome je dužan da napusti Republiku Srbiju koji ne može biti duži od 30 dana. Rešenjem o prestanku stalnog nastanjenja može se izreći i zabrana ulaska u određenom vremenskom periodu. (5) Na izricanje zabrane shodno se primenjuje član 78. ovog zakona. (6) O prestanku prava na stalno nastanjenje odlučuje Ministarstvo unutrašnjih poslova. (7) Protiv rešenja o prestanku prava na stalno nastanjenje stranac može izjaviti žalbu organu koji je doneo odluku u roku od 15 dana od dana prijema rešenja. (8) Žalba se podnosi u pisanoj formi, na srpskom jeziku, uz plaćanje propisane takse. (9) Žalba odlaže izvršenje rešenja. (10) O žalbi na rešenje o prestanku prava na stalno nastanjenje odlučuje Vlada. (11) Protiv rešenja donetog u drugostepenom postupku može se pokrenuti upravni spor. Pokretanje upravnog spora ne odlaže izvršenje rešenja drugostepenog organa.

Ponovno sticanje prava na stalno nastanjenje. Član 73. (1) Stranac kome je prestalo pravo na stalno nastanjenje jer se iselio iz Republike Srbije ili je neprekidno boravio u inostranstvu duže od jedne godine, može podneti zahtev za ponovno sticanje prava na stalno nastanjenje, ako je do momenta podnošenja zahteva imao odobren privremeni boravak u Republici Srbiji u neprekidnom trajanju od tri godine. (2) U postupku po zahtevu iz stava (1) ovog člana, shodno se primenjuju odredbe čl. 69–71. ovog zakona.

 

Novi Zakon o strancima Srbije iz 2018 godine advokat za privremeni i stalni boravak stranaca u Srbiji

ADVOKATI ZA PRIJEM U DRŽAVLJANSTVO SRBIJE I IMIGRACIJU ADVOKATI ZA OTPUST IZ DRŽAVLJANSTVA SRBIJE ADVOKATI ZA PRIVREMENI I TRAJNI STALNI BORAVAK STRANACA U SRBIJI ADVOKATI ZA NEMAČKU VIZU, ŠVAJCARSKU VIZU, USA / SAD VIZU ADVOKATI ZA ISELJENJE IZ SRBIJE U ZEMLJE EVROPSKE UNIJE ADVOKATI ZA DOBIJANJE HRVATSKOG DRŽAVLJANSTVA LAWYERS FOR ADMISSION TO SERBIAN CITIZENSHIP AND IMMIGRATION LAWYERS FOR  RELEASE OF SERBIAN CITIZENSHIP  LAWYERS FOR TEMPORARY AND PERMANENT RESIDENCE OF ALIENS IN SERBIA
BAR ASSOCIATION OF SERBIA - ADVOKATSKA KOMORA SRBIJE
BAR ASSOCIATION OF BELGRADE - ADVOKATSKA KOMORA BEOGRADA
LAW OFFICE SIMIC ZELJKO BELGRADE SERBIA - ADVOKATSKA KANCELARIJA SIMIC ZELJKO BEOGRAD SRBIJA
REPUBLIC OF SERBIA,  11000 BELGRADE, KNEGINJE ZORKE 94/1
BAR ASSOCIATION OF BELGRADE FILE NR. 5405 / ADVOKATSKA KOMORA BEOGRADA DOSIJE BR. : 5405
++381 63 304305    ++381 11 2455714
ADVSIMIC@YAHOO.COM
LAW OFFICE BELGRADE SERBIA  SIMIC ADVOKATSKA KANCELARIJA BEOGRAD SRBIJA
Advokat Simic Zeljko .: Tri Stuba ..:. Dominus Illuminatio Mea  ::